Википедија

Supernova — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
+
Ред 1:
{{bez izvora-lat}}[[Slika:SN1994D.jpg|мини|десно|280п|Supernova [[SN 1994D]] (nasjajniji objekat dole levo na slici) u galaksiji [[NGC 4526]]. Sjaj supernove gotovo nadjačava sjaj cele galaksije.]]
 
'''Supernova''' je [[zvezda]]na eksplozija tokom koje se izbacuje ogromna energija za izuzetno kratak vremenski period. Sjaj zvezde se može povećati i do više miliona puta u odnosu na sjaj pre eksplozije. Posle eksplozije sjaj postepeno opada tokom nedelja i meseci. Supernova u jednom kratkom roku može da zaseni svojim sjajem celu svoju [[galaksija|galaksiju]]. [[Sunce|Suncu]] bi bilo potrebno oko 10 milijardi godina da proizvede količinu energije jedne prosečne supernove tipa II.
Ред 7:
== Podela ==
 
Postoji nekoliko različitih tipova "supernova".
 
'''Supernova tipa II''' je ekspozija [[masivna zvezda|masivne zvezde]] (masa preko 10 masa Sunca) koja tako završava svoju [[evolucija zvezde|evoluciju]]. U poslednjim fazama proizvodnje energije [[nuklearna fuzija|nuklearnom fuzijom]] u svome jezgru zvezda postaje nestabilna, jer ne može da proizvede dovoljno energije da se suprotstavi svojoj sopstvenoj masi. Usled toga zvezda doživi kolaps pod uticajem sile sopstvene [[gravitacija|gravitacije]]. Posle eksplozije ostaje zvezdani ostatak u vidu neutronske zvezde ([[pulsar]]) ili [[Crna rupa|crne rupe]]. Više od 90% ukupne izbačene energije pri eksploziji se izbaci preko [[neutrini|neutrina]], a samo mali deo ode kao svetlost i mehanička energija.
 
Drugačiji način nastanka supernove ima '''supernova tipa Ia'''. Mehanizam je da se [[beli patuljak]] nalazi u [[dvojna zvezda|dvojnom sistemu]] sa zvezdom koja je u završnom fazama svog puta na [[HR dijagram|HR dijagramu]], u fazi [[crveni džin|crvenog džina]]. Kako zvezda kad uđe u fazu [[crveni džin|crvenog džina]] naglo poveća svoju zapreminu, materijal sa nje polako prelazi na belog patuljka koji na taj način povećava svoju masu. U jednom trenutku njegova masa dolazi do [[Čandrasekarova granica|Čandrasekarove granice]], i na njemu odjednom počinje nekontrolisana nuklearna fuzija vodonika koja će ga potpuno uništiti u ogromnoj eksploziji. Ovaj tip supernove je različit od površinske termonuklearne eksplozije na [[beli patuljak|belim patuljcima]], koja izaziva jednu podvrstu [[Nova (zvezda)|novih]].
 
U oba slučaja supernova (tip II i tip Ia) rezultujuća eksplozija izbacuje većinu ili sav zvezdani materijal ogromnom silom. Supernova tipa Ia dostiže veću [[apsolutna zvezdana veličina|apsolutnu magnitudu]] od supernove tipa II.
 
Drugi tipovi supernovih su '''supernove tipa Ib''' i '''supernove tipa Ic'''.
 
Eksplozija šalje [[udarni talas|udarne talase]] u okolni međuzvezdani prostor u kome se raznosi zvezdana materija. Ova materija formira [[maglina|maglinu]] oko ostataka supernove.
Ред 33:
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat|Supernovae}}
-{
* [http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/3981619.stm Supernova produces cosmic rays]
* [http://www.sai.msu.su/sn/sncat/ The SAI Supernova Catalog] - a searchable catalog at Sternberg Astronomical Institute, Moscow University
Линија 52 ⟶ 53:
* [http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn9360&feedId=online-news_rss20 Enigmatic object baffles supernova team]
* [http://www.spacedaily.com/reports/Astronomers_See_Future_Supernova_Developing_999.html Astronomers See Future Supernova Developing] (SpaceDaily) Jul 25, 2006
* [http://www.physicstoday.org/vol-43/iss-9/vol43no9p24_27.pdf Review article] by [[Hans Bete|Hans Bethe]] in [[Fizika danas|Physics Today]] 43, Issue 9, September 1990, pp 24-27.}-
 
{{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Природне катастрофе}}}}
 
{{normativna kontrola-lat}}
{{DEFAULTSORT:Супернова}}▼
 
▲{{DEFAULTSORT:Супернова}}
[[Категорија:Звезде]]
[[Категорија:Астрономија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Supernova”