Доњи Краји — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 17:
Назив „[[Босна]]“ по први пут срећемо у делу [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]], [[De administrando imperio]] (Спис о народима). Дело је писано између 948. и 952. године{{sfn|Максимовић|1972|p=25}}. Порфирогенит пише да су се од седам насељених градова у унутрашњости, два, Котор и Десник, налазила у саставу Босне. Босна је тада представљала само географски појам обухватајући долину истоимене реке. [[Салинес]], који се изедначава са средњовековним [[Соли (област)|Солијем]], односно данашњом [[Тузла|Тузлом]], није припадао првобитној Босни<ref>{{harvnb|Благојевић|2002|pp=38-44}}</ref>. Поргирогенит 32. поглавље свог дела, у коме је описана [[Кнежевина Србија (средњи век)|најстарија историја Срба]], завршава доласком на власт кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]]. Часлав је био савременик Порфирогенита. Могуће да је као завршни догађај Порфирогенит одредио смрт [[Прво бугарско царство|бугарског]] цара [[Симеон I|Симеона]]<ref>{{harvnb|Максимовић|1972|pp=30-2}}</ref>. Крај Часлављеве владавине познат је само по легендарним казивањима у [[Барски родослов|Барском родослову]] (Летопису попа Дукљанина). У Босну је продро мађарски кнез [[Киз (кнез)|Киз]] пљачкајући и пустошећи земљу. Часлав га је поразио у дринској жупи. Киз је погинуо у бици. Жељни освете, Мађари су покренули нов поход. Овога пута борбе су вођене у сремској области, у равницама јужно од Саве. У изненадном ноћном нападу Часлав је заробљен. По наговору удовице претходног мађарског главара, удављен је у Сави. Са Чаславом се прекида низ познатих владара из најстарије српске династије, али не због тога што је она изумрла већ због тога што о њој нема вести. Оно што се у Летопису казује о наводним Часлављевим наследницима фантастично је и не одговара општим приликама тога времена<ref>Летопис попа Дукљанина (1088). стр. 125</ref><ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=160-166}}</ref>{{sfn|Благојевић|2002|p=60}}.
У изворима се наводи да је хрватски краљ [[Михаило Крешимир II]] око 969. године опљачкао жупе Ускопље, Пливу и Луку. Поменуте жупе су језгро из којег ће се развити „земља“ Доњи Краји{{sfn|Мргић|2002|p=32}}.
Босна је крајем 10. века ушла у састав [[Самуилово царство|државе]] македонског цара [[Самуило (цар)|Самуила]], потом [[Византијско царство|Византијског царства]] под [[Василије II Бугароубица|Василијем II]], а касније и у састав [[Дукља|Дукље]] под краљем [[Константин Бодин|Константином Бодином]]. До 1138. године Босна је ушла у састав [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарског краљевства]]<ref>{{harvnb|Ћирковић|1964|pp=27-8}}</ref>. Први по имену познати владар Босне је [[Борић]] кога помиње [[Јован Кинам]] у својој хроници описујући Византијско-угарски рат средином 12. века. Борић се борио на страни Угара приликом [[Опсада Браничева (1154)|опсаде Браничева]] 1154. године<ref>Византијски извори 2 (2007). стр.
=== Настанак Доњих Краја ===
Ред 123:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Мргић|first= Јелена|authorlink= Јелена Мргић|title= Доњи Краји, крајина средњовековне Босне|year=
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Мргић|first= Јелена|authorlink= Јелена Мргић|title= Северна Босна: 13—16. век|year=
* Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање
* Владимир Ћоровић, Хисторија Босне, Српска краљевска академија, Београд (1940)
| |||