Геологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
м Разне исправке
Ред 36:
[[Орас-Бенедикт од Сосира|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
 
[[Жорж Кивје]] (1769—1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]]. – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости стена [[Земљина кора|Земљине коре]] .<ref>{{citeCite book|authorlast=Simon Winchester|first=Simon|title=The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology|location=New York, NY|publisher=Perennial|year=2002|id=ISBN 0-06-093180-9|pages=}}</ref> Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам [[фација]].
 
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] (1860—1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].
Ред 55:
[[Датотека:Pyroclastic flows at Mayon Volcano.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Вулканологија}}
Вулканологија је наука о вулканима, лави, магми, и различитим геолошким и геофизичким феноменима везаним за вулканизам.<ref name=Decker>Robert Decker and Barbara Decker, ''Volcanoes,'' 4th ed., W. H. Freeman, {{page|year=2005, |id=ISBN 0-7167-8929-9|pages=}}</ref><ref name=Francis>Peter Francis and Clive Oppenheimer, ''Volcanoes'', Oxford University Press,. USA 2003, 2nd ed., {{page|year=|id=ISBN 0-19-925469-9|pages=}}</ref>
 
=== Геолошко картирање ===
Ред 68:
[[Датотека:Earth surface NGDC 2000.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Геоморфологија}}
Геоморфологија (γη, ''геос'', „земља";μορφή, ''морфос'', " облик";λόγος, ''логос'' сазнање) је наука о постанку и развићу облика у [[рељеф]]у [[Земља|Земљине]] површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.<ref>{{cite journal|last=Willett|first=Sean D.|author2last2=Brandon, |first2=Mark T.|title=On steady states in mountain belts|journal=Geology|date= 2002|volume=30|issue=2|pages=175–178|doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0175:OSSIMB>2.0.CO;2|bibcode = 2002Geo....30..175W |pages=175–178}}</ref><ref>{{cite journal|last=Roe|first=Gerard H.|author2last2=Whipple, |first2=Kelin X. |author3=Fletcher, Jennifer K. |title=Feedbacks among climate, erosion, and tectonics in a critical wedge orogen|journal=American Journal of Science|date= 2008|volume=308|issue=7|pages=815–842|doi=10.2475/07.2008.01|pages=815–842}}</ref>
 
=== Геотехника ===
{{Главни чланак|Геотехника}}
Геотехника је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања [[геолошка средина|геолошке средине]] као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.<ref>Bates and& Jackson, 1980, Glossary of Geology: American Geological Institute.</ref><ref>Krynine & Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.</ref>
</ref><ref>Krynine and Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.</ref>
 
=== Геофизика ===
Линија 194 ⟶ 193:
[[Датотека:StrikeDipPlungeRake.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Структурна геологија}}
Структурна геологија се бави проучавањем тродимензионалног распрострањења [[стене|стенских маса]] водећи рачуна о историји деформација. Основни циљ структурне геологије је, да користећи прикупљена мерења геометрије [[стене|стена]], разоткрије информације о историји деформације стене, и на крају, спозна напонско поље које је изазвало проучавану деформацију и геометрију. Разумевање динамике напонског поља може бити повезано са важним догађајима у регионалној геолошкој историји. Тежи се разумевању структурног развоја одређеног подручја у односу на регионалне структурне деформације и у односу на [[Тектоника плоча|тектонику плоча]].<ref name="TDE plates">{{Cite book |last=Kious |first=Jacquelyne |author2last2=Tilling, |first2=Robert I. |others=Kiger, Martha, Russel, Jane |title=This Dynamic Earth: The Story of Plate Tectonics |publisher=United States Geological Survey |location=Reston, Virginia, USA |dateyear= 1996 |edition=Online |chapter=Understanding Plate Motions |isbnid=ISBN 0-16-048220-8 |url=http://pubs.usgs.gov/gip/dynamic/understanding.html |accessdate=13. 3. 2009}}</ref>
 
----
Линија 200 ⟶ 199:
[[Датотека:Plate tectonics map.gif|120п|десно|]]
{{Главни чланак|Тектоника}}
Геотектоника или краће, '''тектоника''' је дисциплина динамичке геологије и бави се покретима и деформацијама у [[земљина кора|Земљиној кори]] односно [[литосфера|литосфери]] и то на глобалном нивоу, контактима појединих континенталних и окенаских плоча које се крећу по горњем слоју [[астеносфера|астеносфере]], тј. Земљином [[Мантл|омотачу]].<ref>Hess, H. H. (November 1, 1962) "[http://repositories.cdlib.org/sio/lib/23 History Of Ocean Basins]",. ppстр. 599–620 in ''Petrologic studies: a volume in honor of A. F. Buddington''. A. E. J. Engel, Harold L. James, and B. F. Leonard (eds.) [New York?]: [[Geological Society of America]].</ref><ref name="TDE discovery">{{Cite book |last=Kious |first=Jacquelyne |author2last2=Tilling, |first2=Robert I. |others=Kiger, Martha, Russel, Jane |title=This Dynamic Earth: The Story of Plate Tectonics |publisher=United States Geological Survey |location=Reston, Virginia, USA |dateyear= 1996 |edition=Online |chapter=Developing the Theory |isbnid=ISBN 0-16-048220-8 |url=http://pubs.usgs.gov/gip/dynamic/understanding.html |accessdate=13. 3. 2009}}</ref>
 
----
Линија 232 ⟶ 231:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Winchester|first=Simon|title=The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology|location=New York, NY|publisher=Perennial|year=2002|id=ISBN 0-06-093180-9|pages=}}
* {{cite book|first=Велимир; Даница|last=Јовановић; Срећковић-Батоћанин|title=Основи геологије|year=2006|publisher=Завод за уџбенике|location=Београд|id=ISBN 86-17-13048-2}}