Сцинтиграфија — разлика између измена

[[Radiofarmaceutik|Радиофармацеутици]] који се користе у сцинтиграфији су дијагностички радиофармацеутици који који за разлику од терапијских не поседују фармаколошко дејство и не подлежу метаболичким променама. То су препарати који садрже једињења или биолошке елементе обележене јако малим количинама радионуклида (атома хемијског елемента са нестабилним језгром који из њега емитују вишак енергије). Главни захтев за квалитетан радиофармацеутик је да се селективно скупља у испитиван органу и да уз што мању дозу зрачења по пацијента и здравствено особље, омогући добијање што више корисних информација. Брзина накупљања и елиминације и биодистрибуција радиофармацеутика одраз је стања нормалних физиолошких и патолошких функција.<ref>Taylor T. Kidney. U: Biersack HJA, Freeman LM, ur. ''Clinical Nuclear Medicine''. Berlin: SpringerVerlag; 2007:172-198</ref>

Највећи број радиофармацеутика је базиран на техницијуму-99m (Tc-99m) који поседује бројна корисна својства као гама-емитујући нуклид. Више од тридесет препарата има Tc-99m основу.<ref> Schwochau, Klaus. ''Technetium.'' Wiley-VCH (2000). ISBN 3-527-29496-1</ref> Они се користе за снимање и функционална испитивања мозга, срчаног мишића, штитне жлезде, плућа, јетре, жучне кесе, бубрега, коштаног система, крви и тумора.

Многи радиофармацеутици инкорпорирају радиоактивно маркирајући атом у већи фармацеутски активан молекул, који се локализује у телу, и након тога радионуклидни маркер се може лако детектовати гама камерама или уређајима за гама снимање. У флудезоксиглукози нпр. може да буде флуор-18 инкорпориран у дезоксиглукозу. Неки радиоизотопи (на пример галијум-67, галијум-68 и радиојод) се директно користе као растворне јонске соли без даљих модификација. Тај тип употребе је завистан од хемијских и биолошких својстава самог радиоизотопа.<ref>Н. Валнић-Разуменић и сарадници, ''Радиофармацеутици-синтеза, особине и примена'', Монографија, Веласта, Београд, 1998</ref>