Википедија

Луј Армстронг — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref formating
Ред 27:
[[Датотека:Adi Holzer Werksverzeichnis 899 Satchmo (Louis Armstrong).jpg|мини|десно|Слика Луја Армстронга коју је 2002. насликао [[Ади Холзер]]]]
 
Армстронг је често говорио да је рођен 4. јула 1900.<ref>-{[http://www.time.com/time/time100/artists/profile/armstrong.html The TIME 100. ''Louis Armstrong''.] TIME, Stanley Crouch, June 8, 1998. "For many years it was thought that Armstrong was born in New Orleans on July 4, 1900, a perfect day for the man who wrote the musical Declaration of Independence for Americans of this century. But the estimable writer Gary Giddins discovered the birth certificate that proves Armstrong was born Aug. 4, 1901."}- приступљено 8. јануара 2009.</ref> и то је датум који је забележен у бројним биографијама. Иако је умро 1971. тек је средином 1980-их утврђен прави датум рођења 4. августа 1901. Открио га је Тад Џонс<ref>-{[http://www.louisarmstronghouse.org/about/faq.htm#LA5 When is Louis Armstrong's birthday?]}- Службене интернет странице -{"Louis Armstrong House & Archives"}-.</ref>
 
Армстронг је рођен у врло сиромашној породици у [[Њу Орлеанс]]у, [[Луизијана|Луизијани]], као унук робова. Детињство је провео у сиромаштву, у опасној четврти у горњем делу града Њу Орлеанса, знаној као енгл. -{''Back of the Town''}-, након што је његов отац Вилијам Армстронг (1881–1922) напустио породицу због друге жене, док је Луј био беба. Његова мајка Мари Алберт (1886–1942), напустила је Луја и његову млађу сестру Беатрис Армстронг Колинс (1903–1987), и оставила их на бригу баки Џозефин Армстронг, и повремено ујаку Исаку. Кад је имао пет година вратио се да живи код мајке и њених рођака, а оца је виђао повремено на парадама.
Ред 34:
 
Након што је одустао од школе у узрасту од једанаест година, Армстронг се придружио квартету дечака који су певали на улици за новац. Али почео је упадати у невоље.
Свирач [[Корнет (инструмент)|корнета]] Банк Џонсон је тврдио да је научио Армстронга (тада 11) да свира хонки тонк по уву у -{„''Dago Tony's''“}- у Њу Орлеансу.<ref>-{''Current Biography 1944'', pp.}- 15–17.</ref>, иако се неколико година касније Армстронг захвалио за то Оливеру.
 
Армстронг је ретко гледао на младост као најтежа времена, већ је често црпио инспирацију из тога времена: „Сваки пут када затворим очи док свирам моју трубу - погледам у срце доброг старог Неw Орлеанса... дао ми је разлог да живим“.<ref>{{Cite book|last=Bergreen|first=Laurence|title= ''Louis Armstrong: An Extravagant Life'' |publisher=Broadway Books |location=New York |id=ISBN 978-0-553-06768-2 |year=1997|pages=6}}</ref>
Ред 49:
| accessdate = 10. 1. 2007}}</ref>
 
Касније је написао сећања о односу са Карнофскис породицом у делу -{„''Louis Armstrong + the Jewish Family in New Orleans, La., the Year of 1907''“}-. Описује своје откриће како је та породица због свог јеврејског порекла често била дискриминисана од осталих белаца. Армстронг је носио привезак [[Давидова звезда|Давидове звезде]] до краја живота и писао шта је научио њих: „како живети стваран живот и одлучност“.<ref name=Commentary>-{Teachout, Terry. [https://www.commentarymagazine.com/viewarticle.cfm/satchmo-and-the-jews-15265?page=all "Satchmo and the Jews"] ''Commentary'' magazine, Nov. 2009.}-</ref>
 
Утицај породице Карнофски се у Њу Орлеансу осећа кроз Карнофски Пројекат, безпрофитну организацију посвећену прихваћању донираних музичких инструмената и њиховог давања деци која немају прилику да свирају.<ref>-{[http://www.karnofsky.org/name.html "The Karnofsky Project"]}-.</ref>
 
Армстронг је озбиљно развио свирање [[Корнет (инструмент)|корнета]] у музичком саставу -{„''New Orleans Home for Colored Waifs''“}- (Дом за тамнопуте бескућнике), где је боравио у више наврата због деликвенције, најдуже након што је пуцао у ваздух из очуховог пиштоља на новогодишњем слављу, према полицијском запису. Професор Питер Дејвис, који је често навраћао у дом на захтев управника, капетана Џозефа Џонса<ref>-{''Current Biography 1944'' pp. 16.}-</ref> код младог Амстронга увео је дисциплину и музичко образовање.
 
Након неког времена, Давис је Армстронга поставио за вођу музичког састава. Музички састав Дома наступао је у околини Њу Орлеанса и тринаестогодишњи Луј почео је да привлачи пажњу свирањем корнета, чиме је започела његова музичка каријера.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=78.}-}</ref> При узрасту од четрнаест година пуштен је из Дома, те је наставио да живи са оцем и новом маћехом, а уједно и поновно на улици, пред искушењима. Армстронг је први посао добио у плесној дворани -{„''Henry Ponce’s''“}-, где је Блек Бени постао његов заштитник и водич. Дању је теглио угаљ, а ноћу је свирао корнет.
 
Наступао је у градским честим парадама лимене музике, где је слушао старије музичаре, кад год је имао прилику. Тако је учио од Банка Џонсона, Бади Петита, Кида Ори, а понајвише од свих, Џоа „Кинг“ Оливера, који му је био ментор.
Ред 62:
 
=== Каријера ===
Луј је 19. марта 1918. оженио Дејзи Паркер из градића [[Гретна (Луизијана)|Гретна]], [[Луизијана]]. Усвојили су трогодишњег дечака Кларенса Армстронга, чија је мајка била Лујова рођака Флора, а која је преминула убрзо након порода. Кларенс Армстронг је био ментално ретардиран, као резултат озледе главе и Луј је провео остатак живота бринући се за њега.<ref>-{[http://www.villagevoice.com/music/0316,giddins,43368,22.html "Satchuated"] Gary Giddins, Village Voice April 16–22, 2003.}-.</ref> Лујов брак са Паркеровом брзо се је распао. Недуго након развода она је преминула.
 
Кроз наступе на речним бродовима Армстронгово музичко знање се проширило. При узрасту од двадесет година, научио је да чита музику и почео је да наступа са соло деоницама на [[труба|труби]]. Био је један од првих џез музичара који су тако наступали, те је с временом придодавао властиту особност и стил у соло деонице. Научио је да ствара властити звук те је почео да користи певање и лупкање у својим наступима.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=170.}-}</ref>
 
Године 1922. Армстронг се прикључио егзодусу у [[Чикаго|Чикагу]], где га је позвао ментор Џо „Кинг“ Оливер, да се придружи саставу -{„''Creole Jazz Band''“}- и где је могао довољно да заради да остави дневни посао. Било је то време напретка у Чикагу, те иако су расни односи били лоши, „Ветровити град“ је био пун послова за тамнопуте људе, који су довољно зарађивали у фабрикама и имали довољно да троше на забаву.
Ред 76:
Армстронг је уживао у сарадњи са Оливером, али је Лујова друга супруга, пијанискиња Лил Хардин Армстронг, инсистирала да потражи бољу зараду, те да развије новији стил подаље од Оливеровог утицаја. Армстронг је послушао њен савет, те је напустио бенд 1924. Убрзо након тога, Армстронг је добио позив да оде у Њујорк Сити и свира у музичком саставу -{''Fletcher Henderson Orchestra''}-, водећем афроамеричком музичком саставу тог времена. Аромстронг је прешао на трубу, како би се боље уклопио са осталим музичарима своје секције.
 
Армстронг се брзо прилагодио Хендерсоновом стилу, свирајући трубу и експериментишући са тромбоном. Остали чланови бенда брзо су прихватили Армстронгов емотивни, изражајни пулс. Његови наступи почели су да садрже певање и причање прича о ликовима из [[Њу Орлеанс]]а.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=247.}-}</ref>
 
Хендерсонов оркестар наступао је у најбољим местима искључиво за белце, као што је нпр. познати -{''Roseland Ballroom''}-, где је аранжмане радио Дон Редман. [[Duke Ellington|Дјук Елингтонов]] оркестар је ишао у Роузланд како би видели Армстронгове наступе, а млади свирачи су узалудно покушавали да свирају боље од њега.
Ред 90:
[[Датотека:Hatter Sam Taft with Louis Armstrong.jpg|мини|десно|Армстронг на проби за шешир (око 1955.г.)]]
 
Армстронгов начин вођења бенда био је врло једноставан, тако је Ст. Кир записао: „Радећи с њиме човек се осећао тако опуштеним, а он је био врло широкоуман... увек се трудио да свакога истакне појединачно.“<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=274.}-}</ref>)
 
Његови снимци са пијанистом Ерлом „Фата“ Хајнесом (најпознатији њихов дует из 1928. -{„''Weatherbird''“}-) и армстронгов увод трубом у -{„''West End Blues''“}- остали су једни од најпознатијих и најутицајнијих џез импровизација у историји.
 
Армстронг је сада био слободан да развије свој властити стил како је желио, који је укључиво велике дозе живахног говора као што су -{„''whip that thing, Miss Lil''“}- и -{„''Mr. Johnny Dodds, Aw, do that clarinet, boy''!“}-<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=264.}-}</ref>
 
Армстронг је наступио и у квинтету -{„''Erskine Tate’s Little Symphony''“}-, који је углавном наступао у позоришту -{''Vendome Theatre''}-. Свирали су музикуу за неме филмове и наступе уживо, икључујући и џез верзије класичне музике попут -{„''Madame Butterfly''“}-, што је Армстронгу дало искуство са дужим облицима музике и вођењу пред великом публиком. Почео је са скет-певањем (импровизовани вокални џез користећи речи без смисла) и први је који је снимио скет 1926. на песми -{„''Heebie Jeebies''“}-.
 
Снимак је био толико популаран да су постали најпознатији џез музички састав у САД-у, иако састав није много наступао уживо. Млади музичари, без обзира на боју коже окренули су се новом Армстронговом типу џеза.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=267.}-}</ref>
 
Након раздвајања од Лил, Армстронг је почео да наступа у -{„''Sunset Caféu''“}- за [[Ал Капоне]]овог сурадника Џоа Глејсера у музичком саставу -{„''Carroll Dickerson Orchestra''“}-, са пијанистом Ерл Хајнсом. Састав је убрзо преименован у -{„''Luis Armstrong and his Stompers''“}-,<ref>{{Cite book|last=Collier|first=James Lincoln |authorlink= | title=Louis Armstrong | publisher=Pan Books |year=1985|id=ISBN 978-0-330-28607-7 |pages=160–162}}</ref> иако је Хајнс био музички директор и Глејсер менаџер оркестра. Хајнс и Армстронг су брзо постали пријатељи као и успешни сарадници.<ref>-{Nairn: ''Earl "Fatha" Hines'': [https://vimeo.com/58414566] - see External Links/Video clips below.}-</ref>
 
Армстронг се вратио у Њујорк 1929, где је свирао у оркестру за успешан мјузикал -{„''Hot Chocolate''“}-, који су написали Анди Разаф и композитор/пијаниста Фатс Волер. Појављивао се и као вокалиста, глумећи самога себе, те је редовно „крао шоу“ са својом извођењем песме „''Ain't Misbehavin' ''“, која је његов најбоље продавани снимак до данас.<ref>{{cite web|url=http://www.redhotjazz.com/lao.html |title=Louis Armstrong & his Orchestra |publisher=Redhotjazz.com |date= |accessdate= 17. 8. 2009 }}</ref>
 
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>-{Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110}-</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
 
Армстронг је имао доста успеха са вокалним снимцима, посебно његова верзија познате песме коју је написао његов пријатељ Хоги Кармајкл. Његови снимци из 1930-их искористили су нови тип РЦА микрофона, представљеног 1931, који је вокалима давао посебну топлину и убрзо постао интризични део -{„''crooning''“}- звука уметника попут [[Bing Crosby|Бинга Кросбија]]. Армстронгова интерпретације Хоги Кармајклове песме -{„''Stardust''“}- постала је најуспешнија верзија песме, која је демонстрирала Армстронгов јединствен глас и стил, те иновативни начин извођења песама које су већ постале стандардне. Армстронгова радикална прерада Сидни Ародинове и Кармајклове песме -{„''Lazy River''“}- (снимљене 1931.) обухватила је многа иновативна обележја његовог приступа мелодији и фразирању. Песма започиње кратком соло деоницом трубе, тада главна мелодија започиње јецајућом роговима, меморабилно испрекидана Армстронговима мумљајућим убацивањима на крају сваког такта: -{„''Yeah! ..."Uh-huh" ..."Sure" ... "Way down, way down.''“}- У првом стиху, игнорише записану мелодију у потпуности и пева као да свира соло трубу, наглашавајући већи део прве линије на свакој ноти и користи снажно синкопирајуће фразирање. У другој строфи прелази готово у потпуности у импровизовану мелодију, која касније еволуира у класични одломак Армстронговог скат певања.
Као и код свирања трубе, Армстронгове вокалне иновације послужиле су као темељ уметности џез вокалне инерпретације. Уникатно храпав колорит његовог гласа постао је музички архетип који је бесконачно имитиран и опонашан. Његово скат пјевање обогаћено је неупоредивим искустовом соло трубача. Његов резонантни, баршунасти дубљи тон и прскутава модулација гласа на песмама као што је -{„''Lazy River''“}- имала је велики утицај на младе беле певаче попут Бинга Крозбија.
 
Велика депресија у раним 1930-им одразила се јако на џез сцени. Клуб -{''Cotton Club''}- затворен је 1936. и многи музичари су након тога престали у потпуности да свирају. [[Bix Beiderbecke|Бикс Бајдербек]] је умро, музички састав Флечера Хендерсона се распао. Кинг Оливер је снимио неколико плоча, иако се мучио. Сидни Бечет постао је кројач, а Кид Ори се вратио у Њу Орлеанс, где је узгајао пилиће.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=320.}-}</ref>
 
Армстронг се преселио у [[Лос Анђелес]] 1930. тражећи нове прилике. Наступао је у клубу -{''New Cotton Club''}- у Лос Анђелесу са Лионелом Хамптоном на бубњевима. Састав је привлачио људе из [[Холивуд]]а, коју су још увек могли да приуште раскошни ноћни живот, док су радијска јављања повезивала Амстронга са млађом публиком. Бинг Крозби и многе звезде били су редовни гости клуба. Године 1931. Армстронг се појавио по први пут у флиму -{„''Ex-Flame''“}-. Армстронг је осуђен за поседовање марихуане, али му је казна умањена.<ref>-{Collier (1985), p221-2}-</ref>
 
Вратио се у Чикаго касније 1931, а затим је отишао у Њу Орлеанс, где је дочекан попут јунака. Спонзирао је локални бејзбол тим -{„''Armstrong’s Secret Nine''“}-. По њему је названа врста цигарета.<ref>-{{harvnb|Bergreen, (|1997). стр. |pp=344.}-}</ref> Убрзо је кренуо на турнеју жиром земља, али како би избегао утицај организованог криминала, одлучио је привремено борави у Европи. Након повратка у САД, запутио се на неколико исцрпљујућих турнеја. Његове агент Џони Колинс својим понашањем и потрошњом оставио је врло мало зарађеног новца Армстронгу. Одлучио се да му нови менаџер буде Џо Глејзер, који је својим познанствима и везама са мафијом, почео да решава Армстроногве нагомилане праве проблеме и дугове. Армстронг је због начина свирања, почео да се суочава са проблема са прстима и уснама, те се је због тога више бавио вокалним наступима и први пут је наступио у позоришту.
 
Поновно је наступао у филмовима, од којих је један био Крозбијев хит из 1936. -{„''Pennies from Heaven''“}-. Године 1937. Армстронг је наступио као замена Руди Валеа на мрежи ЦБС, и постао први афроамерички водитељ на спонзорираној националној емисији. Развео се од Лил 1938. и оженио дугогодишњу девојку Алфа. Након неколико година на турнеји, Армстронг се трајно настанио у Квинсу у Њујорку 1943. са четвртом супругом Лусил. Иако је често био предмет хирова издавача -{„''Tin Pan Alley''“}- и музичког посла којим су доминирали гангстери, као и расних предрасуда, наставио је да развија своју музику. Снимио је песму Хогија Кармакла -{„''Rockin' Chair''“}- за -{''Okeh Records''}-.
Ред 127:
Током тог времена Армстронг је наступио у преко тридесет филмова и снимио бројне снимке. Био је први џез музичар који се појавио на насловној страни часописа [[Тајм (часопис)|Тајм]] 21. фебруара 1949.
 
Године 1964. снимио је своју најпродаванију плочу -{„''Hello, Dolly''!“}-. Песма је постала број један на музичким лествицама поп музике, чиме је Армстронг (у својој 63. години) постао најстарија особа које је то остварила. На путу је оборио [[Битлси|Битлсе]] са првог места, где су се налазили 14 недеља заредом са три различите песме.<ref name=Hale>-{[http://www.jazzhouse.org/gone/lastpost2.php3?edit=1176392524 Hale, James (editor of Jazzhouse.org), ''Danny Barcelona (1929–2007)'', Drums, Armstrong All-Star, The Last Post, 2007].}- Приступљено 4. јула, 2007.</ref>
 
Армстронг је учестало наступао на турнеји све до неколико година пред смрт 1971. Наступао је успешно по Африци, Еуропи и Азији под покровитељством министарства спољашњих послова САД (-{''US State Department''}-), те је тако зарадио надимак „амбасадор -{''Satch''}-“. Иако је његово нарушено здравље ограничавало број наступа у посседњим годимана живота, наступао је све до своје смрти, кад год је могао.
 
=== Смрт ===
Армстронг је преминуо од [[срчани удар|срчаног удара]] у сну 6. јула 1971, месец дана пре 70-тог рођендана,<ref>-{Meckna, Michael; Satchmo, The Louis Armstrong Encyclopedia, Greenwood Press. Connecticut & London, 2004.}-</ref> и 11 месеци након познатог наступа у хотелу -{„''Waldorf-Astoria''“}-.<ref>-{Bergreen. {{page|year=1997|id=|pages=491}}.}-</ref> У време смрти живео је у четврти Корона, делу [[Квинс]]а, у Њујорку.<ref>-{Krebs, Albin. [http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html "Louis Armstrong, Jazz Trumpeter and Singer, Dies"], ''The New York Times'', July 7, 1971. Accessed October 1, 2009. "Louis Armstrong, the celebrated jazz trumpeter and singer, died in his sleep yesterday morning at his home in the Corona section of Queens."}-</ref>
 
Сахрањен је на гробљу Флушинг у Квинсу, Њујорк. Почасни носачи ковчега су били Бинг Кросби, [[Ела Фицџералд]], Дизи Гилеспи, Перл Бејли, Конт Баси, Хари Џејмс, [[Франк Синатра]], Ед Суливан, колумниста Ерл Вилсон, комичар Алан Кинг, Џони Карсон и Давид Фрост.<ref>{{cite book|last=Collier|first=James Lincoln|title=Louis Armstrong|year=1985|publisher=Pan|id=ISBN 978-0-330-28607-7|pages=333}}</ref> На погребу је Пеги Ли отпевала молитву "[[Молитва Господња|Оче наш]]", док је Ал Хиблер извео песму -{„''Nobody Knows the Trouble I've Seen''“}-, а дугогодишњи пријатељ Фред Робинс, држао је говор на погребу.<ref>{{cite web|url=http://www.upi.com/Audio/Year_in_Review/Events-of-1971/12295509436546-1/#title |title=Louis Armstrong Dies: 1971 Year in Review |publisher=Upi.com |year=1971|accessdate= 17. 8. 2009}}</ref>
Ред 139:
[[Датотека:Louis armstrong producers showcase 1956.JPG|мини|Армстронг је глумио вођу музичког састава у ТВ продукцији -{"The Lord Don't Play Favorites"}-, 1956.]]
 
Армстронг се појавио у више од дванаест холивудских филмова, где је обично глумио вође музичких састава или музичаре. Његова најпознатија улога је вође музичког састава и наратора у музичком филму из 1956. -{„''High Society''“}-, где је отпевао насловну песму и дует са Бингом Кросбијем -{„''Now You Has Jazz''“}-. Године 1947. глумио је самога себе у филму -{„''New Orleans''“}- уз [[Били Холидеј]], који говори о пропадању четврти Сторивил и егзодусу музичара из Њу Орлеанса у Чикагу.<ref>-{[http://www.imdb.com/title/tt0039655/ IMDb.com]}-</ref> У филму -{„''The Five Pennies''“}- из 1959. (прича о свирачу корнета Реду Николсу), Армстронг је глумио самог себе, где је отпевао и одсвирао неколико класичних музичких дела. Армстронг је глумио уз [[Џејмс Стјуарт|Џејмса Стјуарта]] у филму -{„''The Glenn Miller Story''“}- у којему Глен (којега глуми Стјуарт) свира са Армстронгом и неким другим истакнутим музичарима тога времена. Године 1969. Армстронг је имао камео улогу у филмској верзији -{„''Hello, Dolly''!“}- као вођа музичког састава, Луј, где је отпевао насловну песму са глумицом [[Барбра Страјсенд|Барбром Страјсенд]].
 
== Лични живот ==
Ред 147:
Најчешћа прича коју причају бројни биографи је о времену када је као младић плесао на улицама Њу Орлеанса за ситниш. Док је плесао подигао би новац са улице и ставио га у уста како му га снажнији дечаци не би украли. Неко му је дао име -{„''satchel mouth''“}-, јер су му уста служила као -{„''satchel''“}-, што је енглеска реч за торбу. Друга прича говори да је због великих уста добио назив -{„''satchel mouth''“}-, што је касније постало скраћено -{''Satchmo''}-.
 
На почетку су га називали и -{''Dipper''}-, скраћено од -{''Dippermouth''}-, референца на песму -{„''Dippermouth Blues''“}-.<ref>-{{harvnb|Armstrong, (|1954). стр. |pp=27-28}-}</ref> и на његов необичан положај усана приликом свирања ({{јез-енг|embouchure}}).
 
Надимак -{''Pops''}- долази од тога што је често заборављао имена других људи, те им се обраћао са „попс“. Надимак се убрзо почео односити на Армстронга. Писац Тери Тичот, користио је овај надимак као наслов биографије из 2010.
 
=== Религија ===
Када су га питали о вери, Армстронг би одговарао да је одгајан као [[баптисти|баптист]], да је увек носио Давидову звезду, и да је пријатељ са [[Папа|Папом]].<ref name=Gabbard>-{Gabbard, Krin "Louis and The Good Book", CD booklet, 2001., Verve Records, New York City}-</ref> Армстронг је носио [[Давидова звезда|Давидову звезду]] у част породице Карнофски, која га је прихватила док је био дете и позајмила му новац да купи први корнет. Луј Армстронг је крштен као католик у цркви -{''Sacred Heart of Jesus Church''}- у Њу Орлеансу,<ref name=Gabbard /> и упознао је папе [[Папа Пије XII|Пије -{XII}-]] и [[Папа Пије VI|Пије -{VI}-]], иако нема доказа да би се сматрао католиком. Чини се да је Армстронг био толерантан према различитим религијама, али је налазио у хумор у њима.
 
== Награде и почасти ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_Армстронг”