Википедија

Француски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref formating; козметичке измене
Ред 40:
Француски језик је изведен из [[Вулгарни латински|говорног латинског језика]] [[Римско царство|Римског царства]], као што су и језици: [[Италијански језик|Италијански]], [[Португалски језик|Португалски]], [[Шпански језик|Шпански]], [[Румунски језик|Румунски]], [[Каталонски језик|Католански]] и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други [[романски језици]] — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у угавном заменуо. Француски је такође био под утицајем матерњих [[Келтски језици|Келтских језика]] северне римске [[Галија|Галије]], као што је [[Белгијска Галија]] и ([[Германски језици|Германски]]) [[Франачка|Франачки језици]] пост-римских [[Франци|Франачких]] освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморкој експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега [[Хаићански креолски језик]]. Особа са француског говорног подручја се назива ''франкофон''.
 
Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у [[Европска унија|Европској унији]].<ref name=nativeLanguages /> Он је трећи по броју људи који га резумеју у ЕУ.<ref>-{[http://ec.europa.eu/stages/information/faq_en.htm Frequently Asked Questions] – European Commission}-</ref> Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у [[Габон]]у, [[Алжир]]у, [[Маурицијус]]у, [[Сенегал]]у и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]].<ref name=2005_report>{{fr icon}} -{[http://www.amazon.fr/dp/2098821778 ''La Francophonie dans le monde 2006–2007''] published by the Organisation internationale de la Francophonie. [http://www.nathan.fr Nathan], [[Paris]], 2007.}-</ref> Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;<ref name=NE100>-{Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007}-</ref> и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели -{''[[Université Laval]]''}- и [[Agence universitaire de la Francophonie|-{''Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie''}-]], тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.<ref>{{cite web|url=http://www.ledevoir.com/non-classe/69236/agora-la-francophonie-de-demain|title=Agora: La francophonie de demain|accessdate= 13. 6. 2011}}</ref> У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација -{''[[La Francophonie]]''}- процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.<ref>-{[http://uk.reuters.com/article/2014/11/05/us-france-language-economy-idUKKBN0IP1V220141105 Rise in French speakers since 2010 a boost for France: report], ''[[Reuters]]'', November 5th, 2014}-</ref><ref>-{[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/oif_synthese_anglais_001-024.pdf The French language worldwide], 2014 report by ''La Francophonie'' released on the 5th of November, 2014}-</ref>
 
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући [[Уједињене нације]], [[Европска унија|Европску унију]], [[Организација Сјеверноатлантског споразума|NATO]], [[Светска трговинска организација|-{WTO}-]] и [[Међународни одбор Црвеног крста|-{ICRC}-]]. Године 2011, -{''[[Bloomberg Businessweek]]''}- је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након [[Енглески језик|енглеског]] и [[Кинески језик|кинеског]].<ref>-{[http://www.bloomberg.com/news/2001-08-30/mandarin-chinese-most-useful-business-language-after-english-1-.html Mandarin Chinese Most Useful Business Language After English] John Lauerman, Aug 30, 2011, Bloomberg News}-</ref>
 
Од [[1970]]. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „[[Франкофонија]]“.
Ред 50:
 
=== Европа ===
[[Датотека:Knowledge French EU map.svg|left|thumb|Познавање француског језика у земљама ЕУ и њеним кандидатима<ref>-{[http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_en.pdf EUROPA], data for EU25, published before 2007 enlargement.}-</ref>]]
 
Са 12% говорника међу [[ЕУ]] становништвом, француски је четврти највише заступљени матерњи језик у [[Европска Унија|Европској Унији]], након немачког, енглеског и италијанског; он је такође трећи по свеукупној заступљености у Унији, након енглеског и немачког (33% ЕУ популације изјављује да зна да говори енглески, док 22% Европљана разуме немачки и 20% француски).<ref name="nativeLanguages"/><ref>[http://languageknowledge.eu/countries/eu27 -{Languages spoken in EU27}-]</ref>
Ред 83:
:'''као национални''' говори се у: [[Француска]] (53,200,000; 2005); [[Андора]] (2,400; 1986); [[Француска Гијана]]; [[Луксембург]] (13,100; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Мартиник]] (9,000; 2004); Валис и Футуна (120; -{''Johnstone'' 1993}-).
 
:'''Остало''': [[Алжир]] (111,000; 1993); [[Камбоџа]]; [[Италија]] (100,000; -{''Harris'' 1987}-. регионално службени); [[Тунис]] (11,000; 1993); [[Уједињено Краљевство]] (14,000; -{1976 ''Stephens''}-. Службен на [[Каналска острва|Каналским острвима]]); [[САД]] (1.640,000; 2000)<ref>-{[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=fra Ethnologue (16th)]}-</ref>.
 
== Карактеристике ==
Ред 194:
[[Датотека:Langues de la France.svg|мини|десно|170п|Мапа дијалеката Француске]]
Француски језик је богат [[Локални дијалекти француског језика|локалним дијалектима]], који се називају и [[патоа]]. Они се у основи деле на [[Северни дијалекти француског|северне]] (''-{Langue d'oïl}-'', ближе стандардном језику), [[Јужни дијалекти француског|јужне]] (''-{Langue d'oc}-'', под утицајем [[Окситански језик|окситанског језика]]), и [[Провансалски дијалект француског|франко-провансалске]] (''-{Franco-Provençal}-'').
[[FileДатотека:Dialects of the french language.png|thumb|center|upright=2.25|Дијалекти француског језика у свету]]
 
== Језички фонд ==
Ред 256:
: -{Tous les êtres humains naissent libres et égaux en dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de conscience et doivent agir les uns envers les autres dans un esprit de fraternité.}-
 
== Види још ==
* [[Списак земаља у којима се говори француски]]
* [[Википедија:Транскрипција са француског језика|Транскрипција са француског језика]]
Ред 284:
* -{Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): ''Lexikon der Romanistischen Linguistik.'' 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: ''Französisch.'' 1990, ISBN 3-484-50235-5.}-
* {{cite book |title = Histoire de la langue française| author = Mireille Huchon|publisher = Le livre de poche |date = 2002| isbn = 2-253-90542-9}}
* -{Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): ''Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis''. Erich Schmidt Verlag, 2008, ISBN 978-35030983093-503-09830-9.}-
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Француски_језик”