Егалитаризам — разлика између измена

'''Егалитаризам''' (реч потиче од Франскуског ''égal'', у значењу „једнак”) - или '''еквалитаризам'''<ref> "Definition of equalitarianism". ''The Free Dictionary''. Houghton Mifflin Company. 2009.</ref> <ref> "Definition of equalitarianism". Dictionary.com. Dictionary.com, LLC. 2012.</ref> је правац мишљења који фаворизује једнакост свих људи<ref> Egalitarian | Define Egalitarian at Dictionary.com</ref>.[3] Према Стенфордовој Енцкилопедији филозофије <ref>Arneson Richard, "Egalitarianism", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (2002.) Web: http://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism [https://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism/]</ref>, егалитаријанске доктрине сматрају да су сви људи једнаки по својој фундаменталној вредности или друштвеном статусу . [4https://sr.wikipedia.org/sr/Друштвени_положај] .Према Речнику Мериам-Вебстер , термин има две различите дефиниције у модерном енглеском<ref> Egalitarianism – Definition – Merriam-Webster Dictionary</ref>:[5] као политичка доктрина према којој сви људи треба да се третирају као једнаки и да имају иста политичка , економска, социјална [] и грађанска права; [6https://sr.wikipedia.org/sr/Грађанска_права] <ref>The American Heritage Dictionary (2003). "egalitarianism"</ref>; или као социјална филозофија која се залаже за уклањање економских неједнакости међу људима, као и за економски егалитаризам или децентрализацију моћи. Неки извори дефинишу егалитаризам као становиште да једнакост одражава природно стање човечанства <ref>John Gowdy (1998). ''Limited Wants'', ''Unlimited Means'': A reader on ''Hunter-Gatherer Economics and the Environment''. St Louis: Island Press. p. 342. ISBN 1-55963-555-X.</ref> <ref>Dahlberg, Frances. (1975). Woman the Gatherer. London: Yale university press. ISBN 0-300-02989-6.</ref> <ref>Erdal, D. & Whiten, A. (1996) "Egalitarianism and Machiavellian Intelligence in Human Evolution" in Mellars, P. & Gibson, K. (eds) Modeling the Early Human Mind. Cambridge MacDonald Monograph Series</ref>.

За више детаља о овој теми погледајте equality before the law [https://en.wikipedia.org/wiki/Equality_before_the_law].

Енглеска Повеља о правима из 1689. године [https://sr.wikipedia.org/sr/Повеља_о_правима] и Устав САД користе само термин лице у оперативном језику који се тиче фундаменталних права и одговорности, изузев једног упућивања на „мушкарце“ у енглеској Повељи о правима у вези са мушкарцима којима се суди за издају и мерења пропорционалне заступљености у Конгресу у 14. амандману Устава САД.

На нивоу културе, теорије егалитаризма су током протеклих 200 година развиле софистицираност и прихватање. Међу запаженим широко схваћеним егалитаријанским филозофијама налазе се: социјализам, комунизам, социјални анархизам, либертаријански социјализам, леви либертаријанизам, конзервативизам према начелу „једне нације“ и прогресивизам, од којих неки предлажу економски егалитаризам. Неколико егалитаријанских идеја ужива широку подршку интелектуалаца и становништва многих земаља. Међутим, питање да ли су ове идеје значајно спроведене у пракси остаје контроверзно. Позиција супротстављрна егалитаризму назива се ''антиегалитаризам'' <ref>Sidanius, Jim, et al. "Social dominance orientation, anti‐egalitarianism and the political psychology of gender: an extension and cross‐cultural replication." European Journal of Social Psychology 30.1 (2000): 41-67.</ref>.

Пример из давне историје економског егалитаризма као једнакости исхода је Су Синг, кинески мислилац филозофије агрикултурализма који је подржавао утврђивање цена где је за сва слична добра и услуге, без обзира на разлике у квалитету и потражњи, утврђена једна иста и непроменљива цена.[12]

Друштвено<ref> Denecke, Wiebke (2011). ''The Dynamics of Masters Literature'': ''Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi''. Harvard University Press. p. 38.</ref> Друтвено власништво средстава производње понекад се сматра формом економског егалитаризма; на пример, у социјализму, зато што би у економији која се одликује друштвеним власништвом, вишак производа који генерише индустрија припао становништву као целини насупрот класи приватних власника, чиме се сваком појединцу даје већа аутономија и већа једнакост у међусобним односима. Иако се економиста Карл Маркс понекад погрешно схвата као егалитаријанац, Маркс је потпуно избегавао нормативно промишљање моралних начела. Ипак, Маркс јесте имао теорију еволуције моралних начела у односу на специфичне економске системе <ref> "Egalitarianism". Stanford Encyclopedia of Philosophy. 16 August 2002. Retrieved 20 November 2013.</ref>.[13]

Амерички економиста Џон Ремер изложио је нову перспективу једнакости и њеног односа према социјализму. Ремер покушава да преформулише марксистичку анализу како би је прилагодио нормативним начелима дистрибутивне правде, преусмеравајући аргумент за социјализам са чисто техничких и материјалистичких разлога на разлоге дистрибутивне правде. Ремер тврди да је, према начелу дистрибутивне правде, традиционална дефиниција социјализма која се заснива на начелу да индивидуална компензација буде сразмерна вредности рада неадекватна. Ремер закључује да егалитаријанци морају да одбаце социјализам, онако како је он класично дефинисан, да би се остварила једнакост <ref>''Socialism vs Social Democracy as Income-Equalizing Institutions'', by Roemer, John. 2008. Eastern Economic Journal, vol. 34, issue 1, pp. 14–26.</ref>.[14]