Миофибрил — разлика између измена

'''Мишићно влаканце''' или '''миофибрил''' ({{јез-лат|myiofibrillae}}) је основна функционална јединица [[мишић]]не [[ћелија|ћелије]]. То је посебно диференцирани, контрактилни део [[цитоплазма|саркоплазме]] миоцита, који има кончасту структуру и дијаметар 1-2 -{µm}-.<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref> Мишићна влаканца су постављена паралелно дужој осовини [[ћелија|ћелије]] и показују тенденцију груписања у снопове, који се називају Конхајмова поља.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> У њиховој изградњи учествује око 1500 миозинских (дебелих) и 3000 актинских (танких) филамената. То су велики полимеризовани [[протеин]]ски [[молекул]]и.

[[Актински филаменти|Актински]] и [[миозински филаменти]] се једним делом преклапају и тако узрокују попречну испруганост. Светле пруге миофибрила садрже само актинске филаменте и називају се И-пруге, јер су изотропне за поларизовану светлост. Тамне пруге садрже миозинске и крајеве актинских филамената. Оне се означавају као А-пруге, јер су анизотропне за поларизовану светлост. У средини тамне пруге налази се Х-пруга (Хенсенова мембрана) која садржи само дебеле филаменте. Крајеви актинских филамената су причвршћени за тзв. З-диск, а део миофибрила (односно читавог [[мишић]]ног влакна) који се налази између два З-диска се назива ''саркомера''.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација" Београд, 1999.)</ref>