Скулптура барока — разлика између измена

 

У [[Барок]]у се скулптуре одликују бујном волуменозношћу тела и узнемиреним драперијама, покренутошћу и снагом израженом у композицији, те дубоком [[Моделација|моделацијом]] због чега се појављују снажни контрасти светлости и сенке (у дубоким рељефним обрадана композиције). Таква вајарска дела као да бујају на свим могућим местима – у унутрашњости грађевина, у [[црква (грађевина)|црквама]], по степеништима и дворанама [[палата]] и [[дворац]]а, и споља, избијајући уз [[портал]]е, подмећући леђа под [[балкон]]е, те врве по крововима, израњају из фонтана, а свуда су у перивојима, или као бројни јавни споменици на трговима градова. По тематици, вајарство најчешће обухвата хришћанске теме и ликове, затим митолошке ликове и групе, а честе су [[портрет]]ске скулптуре и надгробне скулптуре.

 

==Иалијанско вајарство==

Свакако највећи вајар барока је [[Ђанлорензо Бернини]]; Његове скулптуре су најближи [[Уметност старе Грчке|хеленистичком]] мајсторству античких Грка, чак ближи од [[Микеланђело]]вих скулптура. У поређењу са Микеланђеловим, његов ''[[Давид]]'' је много динамичнији и практично нам дочарава присутност непријатеља – [[Голијат]]а. Ова скулптура је набијена енергијом, дотад невиђеном у вајарству и уједно је прототип барокне скулптуре. Бернини је био упознат с ренесансним хуманизмом и теоријом, па у његовим скулптурама велику важност има гест и експресија емоција.

 

 

 

 

 

==Европски стил==

 

 

 

Бернини портретира француског краља [[Луј XIV.|Луја XIV.]], али бива одбијен од француског двора, што ипак неће спречити његов огроман утицај на француску скулптуру. То је најочитије на бројним скулптурама [[Версаљ]]а и у делима француских вајара [[Коисевокс]]а и [[Пужет]]а.