Манастир Сланци — разлика између измена

нема резимеа измене
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Кнез Милош|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812.године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом.
 
1900. године на месту манастира подигнута је капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског [[Патријарх Герман|патријарха Германа]] (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, ада времномби јесе сурадови осталинаставили деловина манастирауређењу уређиваниконака и имања, који до данс нису окончани.
 
Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира [[Хиландар]]а. Манастир је заштићен као споменик културе и археолошко налазиште. Даља обнова и проширење манастира тек предстоје.
Анониман корисник