Манастир Добрун — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м замјена шаблона |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Добрун}}
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име = Манастир Добрун
| слика = Manastir Dobrun, Republika Srpska.JPG
| опис слике = Манастир успења пресвете Богородице у [[Добрун
| држава = {{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[1340]]
Ред 16:
'''Манастир Добрун''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у [[Митрополија дабробосанска|Дабробосанској митрополији]].
Манастир се налази у близини [[Вишеград]]а, на реци [[Рзав]]. Ово је један од најстаријих манастира на просторима данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].
Најпознатије [[фреска|фреске]] у манастиру су фреска цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем, као и фреска са ктитором манастира, жупаном Прибилом, његовим синовима и зетом Станом које су и до данас сачуване<ref name="ТОВ">[http://visegrad24.info/index/index.php?option=com_content&task=view&id=250&Itemid=106 Чланак о манастиру на сајту Туристичке организације Вишеграда], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>.
У стенама изнад манастира се налази [[пећина]] чији је улаз некада био озидан сигом. У њој су живели испосници који су у манастир силазили само за време великих празника<ref name="ТОВ"/>.
У саставу манастира постоји издавачка кућа „Дабар“ која издаје истоимени часопис посвећен митрополији дабробосанској. Сем њега ова издавачка кућа је штампала око 50 других духовних наслова<ref name="
== Историја ==
Ред 28:
док постоје и извори који тврде да је манастир настао за време владавине цара [[стефан Душан|Душана]] када је у Добруну дужност чувара тог дела западне границе српске државе вршио жупан Прибил<ref name="Митрополија">[http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 Страница о манастиру] на званичном сајту митрополије Дабробосанске</ref>.
Према изворима који тврде да је манастир настао за време владавине [[стефан Душан|цара Душана]] манастир је основао жупан Прибил. На северном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене му Јелене и сина им Уроша из 1343.<ref>С. Радојчић, ''Портрети српских владара у Средњем веку'', Београд 1996.
После монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране и живописао их [[1383]]. године. У време жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха. Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примеру свога оца замонашио се под именом Јован.
Ред 40:
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] манастир је поново страдао. Са обнављањем се почело [[1921]]. године. Приликом обнове прекречен је ктиторски натпис изнад надвратника на улазу у нартекс а старе фреске у засведеном трему покривене су новим слојем живописа. Нова несрећа задесила је манастир у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. [[Немци]] су цркву користили као магацин за [[мина|мине]], које су јануара [[1945]]. године активирали и разорили манастир до темеља. Ово је било најтеже разарање манастира. Остали су само припрата и звоник.
За годину дана народ је поново обновио манастирску цркву која је освећена у недељу по [[Митровдан]]у [[1946]]. године.
Године [[1994]]. након 250 година одлуком [[Николај Мрђа|митрополита Дабробосанског Николаја]] манастир је поново насељен монасима.
Године [[2004]], када је обележено 200 година од подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], манастирском комплексу су додати нови објекти<ref name="Политика"/>. Међу тим објектима налази се и Карађорђев конак у коме је, на првом спрату смештен Музеј Првог српског устанка, док се на другом спрату налази музеј дабробосанских митрополита у коме је приказан историјат ове митрополије. У саставу музеја дабробосанских митрополита се налази и мала капела која је посвећена [[андрија Првозвани|светом апостолу Андреју Првозваном]], крсној слави краљевске породице [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]<ref name="Политика"/>.
Године 2004. је на стени поред великог белог крста, изнад манастирске порте постављен споменик [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]]<ref name="Политика"/>. Исте године је познати добротвор и пословни човек из Чикага [[Слободан Павловић (привредник)|Слободан Павловић]] финансирао изградњу пешачког моста преко реке Рзав.
Ред 53:
<gallery>
Manastir Dobrun.jpg|Манастир Добрун
Kapija manastira Dobrun.JPG|Капија манастира Добрун
Ред 92:
{{DEFAULTSORT:Добрун, манастир}}
[[Категорија:Општина Вишеград]]
[[Категорија:Манастири Митрополије дабробосанске|Успења Пресвете Богородице у Добруну]]
| |||