Егалитаризам — разлика између измена

<ref> Denecke, Wiebke (2011). ''The Dynamics of Masters Literature'': ''Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi''. Harvard University Press. p. 38.</ref> Друтвено власништво средстава производње понекад се сматра формом економског егалитаризма; на пример, у социјализму, зато што би у економији која се одликује друштвеним власништвом, вишак производа који генерише индустрија припао становништву као целини насупрот класи приватних власника, чиме се сваком појединцу даје већа аутономија и већа једнакост у међусобним односима. Иако се економиста Карл Маркс [https://sr.wikipedia.org/sr/Карл_Маркс] понекад погрешно схвата као егалитаријанац, Маркс је потпуно избегавао нормативно промишљање моралних начела. Ипак, Маркс јесте имао теорију еволуције моралних начела у односу на специфичне економске системе <ref> "Egalitarianism". Stanford Encyclopedia of Philosophy. 16 August 2002. Retrieved 20 November 2013.</ref>.

Амерички економиста Џон Ремер изложио је нову перспективу једнакости и њеног односа према социјализму. Ремер покушава да преформулише марксистичку анализу како би је прилагодио нормативним начелима дистрибутивне правде, преусмеравајући аргумент за социјализам са чисто техничких и материјалистичких разлога на разлоге дистрибутивне правде. Ремер тврди да је, према начелу дистрибутивне правде, традиционална дефиниција социјализма која се заснива на начелу да индивидуална компензација буде сразмерна вредности рада неадекватна. Ремер закључује да егалитаријанци морају да одбаце социјализам, онако како је он класично дефинисан, да би се остварила једнакост <ref>''Socialism vs Social Democracy as Income-Equalizing Institutions'', by Roemer, John. 2008. Eastern Economic Journal, vol. 34, issue 1, pp. 14–26.</ref>.

 

== Рецепција ==