Историјски архив Београда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
 
== Архивска грађа ==
У Историјском архиву Београда чувају се разноврсни архивски фондови и збирке који пружају значајне податке за историју [[Београд|Београда]]а и [[Србија|Србије]].
 
У депоу површине 2.400 m2 смештено је 13.200 метара архивске грађе. Најстарији појединачни документ који се чува у Архиву је ''Дијалог Османлије и Хришћанина'' о војнополитичкој ситуацији, из друге половине [[XVI век|XVI века]]а, на турском језику.
 
Најстарији фонд је ''Земунски магистрат'', чија грађа датира од [[1749]]. године, када је [[Земун]] проглашен слободним краљевским градом, изузимањем из поседа породице Шенборн. Грађа је углавном на [[Немачки језик|немачком језику]].
Ред 13:
Највећи фондови, са неколико стотина метара грађе, су: ''Скупштина града Београда, Окружни суд за град Београд, Управа града Београда, Земунски магистрат, Котарски суд у Земуну, Трговинска комора у Београду''.
 
Највише фондова настало је после [[1945]]. године, а од оних који су приспели последњих година, свакако је најважнији фонд ''[[БИТЕФ'']], као и све већи број легата ([[Коча Поповић|Коче Поповића]], [[Иван Ђурић|Ивана Ђурића]], [[Јован Ћирилов|Јована Ћирилова]], [[Мирољуб тодоровићТодоровић|Мирољуба Тодоровића]] и др).
 
== Издавачка делатност ==