Рудник Вршка Чука — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} '''Рудник „Вршка Чука”''' је рудник антрацита. Налази на десет километара…
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
 
 
'''Рудник „Вршка Чука”''' је рудник [[Антрацит|антрацита]]. Налази на десет километара југоисточно од [[Зајечар (град)|Зајечара]].
Линија 11 ⟶ 9:
 
Угљенокоп је повезан са Зајечаром асфалтним путем дужине 3,5 километара до грљанске раскрснице а потом [[Регионални пут|регионалним путем]] вишег реда, [[Ниш]]-[[Књажевац]]-[[Зајечар]]. <ref>[http://www.jppeu.rs Рудници Ресавица]</ref>
 
 
== Карактеристике ==
 
Рудник се налази на 347 метара [[Надморска висина|надморске висине]]. Дубина [[Рударско окно|окна]] износи 200 метара. <ref>[http://www.rudnicikulture.com Рудници културе]</ref>
 
== Историјат ==
 
Рудник је основан [[1884.]] године.
 
Први рударски радови у угљеносном басену Вршка Чука отпочели су убрзо након објављивања резултата истраживања професора [[Сима Лозанић|Симе Лозанића]], оснивач Хемијског друштва Србије, [[1881.]] и [[Геолог|геолога]] [[Јован Жујовић|Јована Жујовића]], 1883. године. <ref>[http://www.eps.rs/SiteAssets/Lists/Sitemap/EditForm/HE%20Gamzigrad.pdf Светло са Црног Тимока]</ref> Угљеносно подручје закупио је [[Јозеф Хирш]] из [[Будимпешта|Будимпеште]].
 
[[Експлоатација угља|Експлоатацију угља]] отпочео је у локалности [[Прлита]] али је рудник радио само три године. [[Производња]] је одустављена [[1887.]] године.
 
Исте године [[Белгија|Белгијско]] индустријско друштво улаже знатан [[капитал]] и отвара нови модерни рудника ''„Вршка Чука”''. Две године касније изграђена је [[пруга]] дужине 85 километара. Ускотрачна пруга повезивала је рудник до брикетнице у [[Радујевац (Неготин)|Радујевцу]] на [[Дунав|Дунаву]]. Одатле се [[брикет]] извозио у [[Бугарска|Бугарску]], [[Румунија|Румунију]] и [[Мађарска|Мађарску]].
 
Године [[1912.]] отворен је рудник „Српски Балкан” под [[Koncesija|концесијом]] [[Ђорђе Генчић|Ђорђа Генчића]]. Експлатација је вршена из поткопа дугог 150 [[Метар|метара]]. Због посности и лакој дробљивости угаља, у [[Грљан|Грљану]] је [[1923.]] године изграђена брикетница. Угљенокоп и брикетница, [[1924.]] године, спојени су [[Жичара|жичаром]] дугом око 2,8 [[Километар|километара]].
 
Комлексна истраживања угљеносности започета су [[1957.]] године, када је због недовољне истражености рудник био пред затварањем. Након резултата испитивања, показало се да је лежиште „Мала Чука” најпродуктивнији део угљеносне области. Исте године изграђен је поткоп и кренуло се са производњом. <ref>[http://www.jppeu.rs/vrskacuka.html Вршка Чука - историјат]</ref>
 
== Рудник данас ==
 
Производња у лежишту „Мала Чука” је данас једини активни угњенокоп у области Вршке Чуке од [[1959.]] године.
 
Рудник представља специфичност због производње филтрацита, филтерског угља намењеног за пречишћавању вода. [http://www.zamedia.rs/stranice/vesti-ekonomija/3340/sudbina-rudnika-vrska-cuka-i-bogovina Судбина рудника]
 
== Извори ==