|
[[Слика:Fregatte Mecklenburg-Vorpommern F218.jpg|250п|десно|мини|Немачка фрегата класе Mecklenburg-Pommern]]
'''Фрегата''' је назив који се у најширем смислу користи за [[ратни брод]] средње величине. Кроз историју се, међутим, тај назив користио за различите врсте [[брод]]ова.
ФРЕГАТА, (енг. frigate, фр. fregate, итал. fregate, нем. Fregatte) ратни брод за пратњу (ескортну службу) ратних и трговачких бродова (пловних састава). Први пут се помиње у XIII в. као мала брза галија на 8 весала, јарболом са латинским једром и бацачем камена на прамцу. Средином XIV в. су имале 10—12 весала, а на покривеном прамцу 2—3 бацача. Служиле су за преношење заповести и извиђање и као помоћни бродови уз галије. Fregata na jedra, kao nova vrsta ratnog broda, razvila se sredinom XVII в. из гусарских бродова. Ради постизања веће брзине и боље стабилности, Енглези су почели градити дуже фрегате (однос дужине према ширини 4 : 1), са нижим боковима, мањим надграђима и складнијим линијама подводног дела. Једна од првих таквих фрегата био је двопалубни гусарски брод Constant Warwick, саграђен 1646. који је 1649. откупила енглеска РМ. Имао је депласман 379 т, дужину око 27.5, ширину 8.5 м и 30 топова. Французи су 1681. имали 24 фрегате са по 15—20 топова, а Холанђани 23 фрегате са по 10—46 топова у периода 1688—97. Британци су почетком XVIII в. имали 57 фрегате са по 18—48 топова. Класични тип фрегате на једра усталио се тек крајем XVIII в.
То су били ратни бродови бржи од линијских и трговачких бродова, наоружани са 28—44 топа. Главна артиљерија је била смештена на главној покривеној палуби, а имала је 3 јарбола. Биле су углавном намењене за извидање, за борбу против гусара и ескортну службу у прекоморским поседима. Око 1830. почеле су се на фрегате монтирати парне машине са бочним точковима. Прва таква парна фрегата, Penelope, уврштена је у британску флоту 1830. На фрегате се од 1843. уградује и пропелер. Све парне фрегате имале су и једра као помоћни погон. Оклопне фрегате, назване у неким РМ оклопњаче, појавиле су се скоро истовремено у другој половини XIX в. у француској и британској РМ. Прва француска оклопна фрегата La Gloire (1859), депласмана 5670 т, брзине 12.5 чв, имала је 36 топова калибра 160 мм, смештених у главној батерији и на горњој палуби, и оклоп од 78-120 мм. Крајем XIX в. из оклопних фрегата развиле су се крстарице, а назив фрегата се губи све до Другог светског рата.
У доба једрењака је фрегата представљала тип брода који је величином био мањи од [[линијски брод|линијског брода]], а већи од [[корвета|корвете]]. Углавном је служио за патролирање [[океан]]има, борбу против [[пират]]а и [[крстарички рат]] против непријатељске [[трговачка морнарица|трговачке морнарице]]. У [[19. век |19. веку]] је нестао из употребе, а заменила га је [[крстарица]].
Модерна фрегата потiече од класе [[ескортни разарач|ескортних разарача]] која се развила у [[Други светски рат|Другом светском рату]], и којој је главни задатак била заштита конвоја те [[подморница|протуподморничка]] борба. Данас су фрегате осим с топовима и митраљезима опремљене ракетним наоружањем, а по својој величини и ватреној моћи су се приближиле класичним [[разарач]]има. У многим [[ратна морнарица|морнарицама]], поготово оним мањим, представљају [[капитални брод|капиталне бродове]].
[[sv:Fregatt]]
[[zh:护卫舰]]
==Спољашње везе==
#[http://www.paluba.info/fregata.html Фрегата]
|
