Индустријска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м prirpema za ažuriranje |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 57:
[[Луис Мамфорд]] сматра да индустијска револуција води порекло из [[Рани средњи век|Раног средњег века]], што је знатно раније од већине других процена.<ref name="Technics & Civilization"/> Он објашњава да је модел за стандардизовану [[Масовна производња|масовну продукцију]] била [[Штампарска машина|штампарска преса]] и да је „архетипски модел за индустријску еру био сат“. Он је такође напомиње [[Монаштво|монашки]] нагласак на реду и сатници, као и чињеницу да су [[Средњи век|средњовековни]] градови имали у својим центрима цркве на којима су звона звонила у регуларним интервалима, што су неопходни прекурзори за синхронизацију већих размера која је постала неопходна каснијим, у већој мери физичким, манифестацијама попут парне машине.
Присуство великог домаћег тржишта треба такође сматрати важним покретачом индустријске револуције, посебно при разматрању разлога њене појаве у Британији. У другим нацијама, попут Француске, тржишта су била подељена у локалне регионе, који су често наметали путарине и [[царина|царине]] на робу којом се трговало међу њима.<ref name="google11"/> [[Хенри VIII
Владина одобрења на ограничени [[монопол]] проналазача под системом развоја [[патент]]а ([[Статут монопола]] из 1623.) се сматра утицајним фактором. Ефекти патената, добри или лоши, на развој индустријализације су јасно илустровани у историји парне машине. У замену за јавно објављивање начина рада изума патентни систем је награђивао проналазаче као што је [[Џејмс Ват]], тако што им је омогућавао да монополизују производњу првих парних машина. На тај начин су награђивани проналазачи и убрзаван темпо је технолошког развоја. Међутим, монополи носе са собом своје сопствене неефикасности који могу да буду противтежа, или да чак превага корисних учинака објављивања генијалности и награђивања проналазача.<ref name="industrialisation"/> Могуће је да је Ватов монопол спречио друге проналазаче, као што су [[Ричард Тревитик]], [[William Murdoch|Вилијам Мердок]] или [[Jonathan Hornblower|Џонатан Хорнблоуер]], да уведу побољшања парне машине, и стога одложио индустријску револуцију за око 16 година.<ref name="dklevine"/><ref name="mott-smith"/>
Ред 72:
<ref name="revolution">Eric Hobsbawm, ''The Age of Revolution: Europe 1789–1848'', Weidenfeld & Nicolson Ltd. {{page|year=|isbn=978-0-349-10484-3|pages=27}}</ref>
<ref name="google1">Joseph E Inikori. ''Africans and the Industrial Revolution in England'', Cambridge University Press.
<ref name="Rehabilitating the Industrial Revolution">{{cite journal |doi=10.2307/2598327 |title=Rehabilitating the Industrial Revolution |year=1992|last=Berg|first=Maxine|journal=The Economic History Review |volume=45 |last2=Hudson|first2=Pat|issue=1 |publisher=The Economic History Review, Vol. 45, No. 1 |jstor=2598327 |authorlink2= |pages=24–50}}</ref>
Ред 94:
<ref name="Technics & Civilization">{{cite web |url=http://www.amazon.com/gp/reader/015688254X?p=S00Q&checkSum=udoW5CVmUdy3Y45ns0wtGk7Wesh6yWx220dcukbd7VE%3D |title=Technics & Civilization |publisher=Lewis Mumford |accessdate= 8. 1. 2009}}</ref>
<ref name="google11">Deane, Phyllis. ''The First Industrial Revolution'', Cambridge University Press.
<ref name="industrialisation">Eric Schiff, ''Industrialisation without national patents: the Netherlands, 1869–1912; Switzerland, 1850–1907'', [[Princeton University]] Press, 1971.</ref>
Ред 105:
== Литература ==
* {{Cite book |
* {{Cite book |ref= harv|last=Lucas|first= Robert E., Jr. |authorlink= |title= Lectures on Economic Growth |publisher= Harvard University Press |year=2002|location= Cambridge |url= |doi= |id= |isbn= 978-0-674-01601-9|pages=109–10}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Taylor|first= George Rogers |isbn= 978-0-87332-101-3|pages=}} No name is given to the transition years. The "Transportation Revolution" began with improved roads in the late 18th century.</ref><ref>{{harvnb|Hunter|1985|title=The Transportation Revolution, 1815–1860 |pp=}}
| |||