Википедија

Цикорија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Самоникле јестиве биљке помоћу геџета HotCat
razni podaci i dopune
Ред 1:
{{рут}}
{{Taxobox
| name = цикорија
| image = Cikorija-zlatiborskaCichorium intibus — Flora Batava — Volume v11.jpg
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
Линија 14 ⟶ 15:
''-{Inthybum erraticum}-''
}}
'''Цикорија''' (''-{Cichorium intybus}-''), позната самоникла лековита и јестива биљка, најраспрострањенија је [[врста]] истоименог рода. То је коровска биљка, вероватно пореклом из Јужне Европе, данас распрострањена широм Европе и Азије, на различитим стаништима. Најчешће се сакупља на природним стаништима, али се последњих година све чешће и гаји, ради корена, листова и расцветалих цвасти.
'''Цикорија''' је назив најраспрострањеније [[врста|врсте]] истоименог рода — '''''-{Cichorium intybus}-'''''. Други називи ове врсте су водопија, женетрга, гологуза, гологуза дивља.
 
Научни назив рода потиче од латинизираног грчког назива за цикорију ''-{kichorion}-'', а врсте од латинског назива за ову биљку ''-{intybus}-''. Други домаћи називи који се могу срести су и: водопија, плава водопија, радич, модрица, жућеница, коњогриз, водоплав, женетрга, цигура, змијина трава, голица,<ref name="Грлић">{{harvnb|Грлић|1986|p=324-325}}</ref> гологуза, гологуза лоћика, кажипут, коњска трава, подрожник и друга.<ref name="Туцаков">{{harvnb|Туцаков|1990|p=279-280}}</ref>
* Порекло научног имена:<br />
 
- рода од латинизираног грчког назива за цикорију ''-{kichorion}-''<br />
== Распрострањеност ==
- врсте од латинског назива за цикорију ''-{intybus}-''.
Цикорија је распрострањена широм [[Умерени појас|умерене]] и [[Суптропска клима|суптропске]] зоне [[Евроазија|Евроазије]] и [[Источна Африка|источне Африке]], а потиче вероватно из [[Јужна Европа|јужне Европе]].<ref name="Тасић">{{harvnb|Тасић|2004|p=182}}</ref> Први писани подаци о овој биљци налазе се у [[Стари Египат|староегипатским]] [[папирус]]има, а касније је помињу и [[Антика|антички]] писци [[Теофраст]], [[Диоскорид]], [[Гален]] и [[Плиније Млађи|Плиније]].<ref name="Грлић" />
 
== Опис биљке ==
Цикорија је вишегодишња [[зељаста биљка]] - [[Perene|трајница]], чији сви делови имају млечно бели сок горког укуса, нарочито млађе јединке. [[Корен]] је вишегодишњи, вретенаст и задебљао, код старијих биљака одрвенео. Главни корен је дугачак до 20 цм, док секундарни коренови расту и до 50 цм у дубину. Корен је споља тамне боје, а изнутра готово бео.<ref name="Туцаков" />
 
У пролеће образује приземну лисну розету, а касније се из кореновог врата развија више стабала. [[Стабло]] је усправно, чврсто, уздужно избраздано, наизменично поседнуто ситним листовима. У горњем делу је јако разгранато. На врховима стабла и грана налазе се главичасте [[цваст]]и.
Вишегодишња [[зељаста биљка]] са голим и у горњем делу разгранатим [[стабло]]м. На врху стабла и грана налазе се главичасте [[цваст]]и, чији језичасти [[цвет]]ови могу да буду плаве, ружичасте или беле боје.
 
[[Лист]]ови розете су крупни, дугуљасти, перасто урезани и назубљени. Горњи листови су ситни, копљасти, назубљени, седећи, наизменично распоређени на стаблу. Лиска је прекривена ситним, оштрим длачицама.
[[Корен]] је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину [[инулин]]а и горких [[гликозиди|гликозида]].
 
[[Цвет]]ови су светло до тамно плаве боје, ређе ружичасти или бели. Скупљени су у звездасте главичасте [[цваст]]и које се развијају на сасвим кратким цветним дршкама на врховима грана и у пазуху листова. Цикорија цвета од јуна до септембра.<ref name="Грлић" /> [[Семе]] је ситна ахенија светло мрке боје.<ref name="Стојчевски">{{harvnb|Стојчевски|2011|p=89-90}}</ref>
== Хемијски састав дроге ==▼
 
== Услови станишта ==
Као [[дрога (фармација)|дрога]] најчешће се користи корен (''-{Cichorii radix}-''), који се сакупља у јесен, а ређе надземни део (''-{Cichorii herba}-''). ▼
Цикорија расте на различитим теренима, уз путеве и пруге, у живицама, на ливадама, пољима и ободима шума, и пустим, необрађеним местима.<ref name="Грлић" /> Најбоље расте на положајима са пуно светла, али успева и у хладовини.<ref name="Стојчевски" />
 
=== Гајење ===
У корену се налази:
У почетку се цикорија сакупљала у природи, али је познато да се већ половином [[8. век|8. века]], у доба владавине [[Карло Велики|Карла Великог]], узгајала у вртовима, а оплемењена цикорија се у Европи гаји од 17. века.<ref name="Туцаков" /> Највише се гаји у [[Белгија|Белгији]], [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]] и [[Пољска|Пољској]], а на просторима бивше [[Југославија|Југославије]] са производњом цикорије као пољопривредне културе почело се 1921. године.<ref name="Грлић" /> Селекцијом су произведени различити култивари: са крупнијим, задебљаним кореномм, за производњу цигуре, замене за кафу (''C. i.'' var. ''sativa'') или са крупнијим, мање горким листовима, готово равног обода, који се користи као укусно поврће (''C. i.'' var. ''foliosum'').<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Cikorija|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=11849|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav krleža|accessdate=2. 6. 2017}}</ref> Код нас се најчешће гаји култивар ''Магдебуршки радич (Магдебургер)''
* највише [[инулин]]а (20%);
 
* горких [[гликозиди|гликозида]] (око 0,1%);
За узгој цикорија захтева средње лака, плодна земљишта са довољно влаге. Гаји се две године, а размножава се сетвом на стално место или производњом расада. Прилично је отпорна на штетнике, па се заштита обавља само у случају већих напада болести или штеточина.
* [[сапонин]]а и др.
 
Листови цикорије беру се у пролеће, пре цветања, када су биљке младе и у фази розете. Беру се добро развијени доњи листови и листови из средине, никада више од 1/3 лисне масе, како би се биљци омогућио неометан даљи развој. Цветне гранчице са цвастима беру се у периоду пуног цветања. Корен се вади у јесен, када је најдебљи и најбогатији лековитим материјама.<ref name="Туцаков" /> Надземни делови се суше природним путем, или у сушарама на 40-50°C. Корен се после вађења добро опере, исече на ситније комаде и суши у сушарама на 60-70°C.<ref name="Стојчевски" />
 
== Употреба ==
Цикорија се у народној исхрани и народној медицини користи од давнина. У [[Стари Рим|старом Риму]] употребљавала се као салата, али и као лек за стомачне проблеме. Познато је да се користила за справљање напитка сличног кафи и пре него што је [[кафа]] стигла у Европу.<ref name="Стојчевски" /> Тако се у једном спису С. алпина, професора Универзитета у Падови, из 1580. године тврди да је напитак „турске кафе” по укусу сличан напитку од цикорије.
 
=== Употреба у народној медицини ===
Цикорија се углавномчешће користи у народној него у научној медицини. Употребљава се као неотровна дрога за лечење обољењаоргана [[јетра|јетре]]за варење, каопре средствосвега за побољшавање апетита, јачање желуца, помажебоље варење [[храна|хране]], као и за обилније излучивање мокраће и жучи. Користи се и као средство за јачање и саставни је део мешавина за пролећно чишћење организма. За јачање организма и против малокрвности употребљава се сок свежег надземног дела биљке. [[Чај]] се припрема од осушеног корена икористи користисе код болести јетре и жучних путева.
 
Корен цикорије богат је [[инулин]]ом, [[полисахарид]]ом који [[Хидролиза|хидролизом]] у људском организму даје само [[левулоза|левулозу]] ([[Фруктоза|фруктозу]] или воћни шећер), па се у народној медицини препоручује у исхрани [[Дијабетес|дијабетичара]].<ref name="Туцаков" />
Користи се и као замена за [[кафа|кафу]] ([[дивка]] или цигура) тако што се корен испече и самеље у прах а затим скува, процеди и густи садржај се додаје кафи у односу 3:1 (кафа:цикорија).▼
 
=== Употреба у исхрани ===
Као поврће се употребљавају млади, приземни листови, који су пре избијања стабљике веома слични листовима [[Маслачак|маслачка]], па се често могу заменити, што није опасно, пошто и маслачак има сличну употребу. Спремају се на различите начине, најчешће у салатама или као вариво, попут [[спанаћ]]а. Како им је укус горак, листови цикорије најчешће се мешају са другим зеленим поврћем. На [[Медитеран]]у су омиљено поврће. У [[Немачка|Немачкој]] се као вариво или салата једе и младо скувано корење, које се посебно препоручује као храна за дијабетичаре.<ref name="Грлић" />
 
▲КористиЦикорија се користи и као замена за [[кафа|кафу]] ([[дивка]] или цигура) тако што се корен испече и самеље у прах, а затим скува, процеди. и густиГусти садржај се додаје кафи у односу 3:1 (кафа:цикорија).
 
▲=== Хемијски састав дроге ===
▲Као [[дрога (фармација)|дрога]] најчешће се користи корен (''-{Cichorii radix}-''), који се сакупља у јесен, а ређе надземни део (''-{Cichorii herba}-''), док се у исхрани користи младо лишће.
* У корену се налази највише [[инулин]]а (до 50%), горки састојци ([[интибин]] 0,003-0,1%), сесквитерпенски лактони ([[лактуцин]] и [[лактукопикрин]]) у млечном соку, [[пентозан]]и и др.
* Цвет садржи [[гликозид]] [[цикорин]]<ref name="Тасић" />
* Млади богати су [[Витамин Ц|витамином Ц]] и [[Karoten|каротином]]
 
== Занимљивости ==
 
 
== Види још ==
* [[Ендивија]]
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Литература ==
* Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.▼
* Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
* Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 19841990.▼
* Стојчевски, Кире: Приручник за гајење лековитог и ароматичног биља, Удружење "Др Јован Туцаков", Сокобања, 2011.
* Тасић, С, Шавикин Фодуловић, К, Менковић, Н: Водич кроз свет лековитог биља, Ваљевац, Ваљево, 2004.
▲* Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
* Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
Линија 53 ⟶ 84:
* Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП ''Свјетлост'', 1990
* Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
▲* Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Цикорија”