Википедија

Андрија Мауровић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м razne ispravke
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 30:
 
=== Студије ===
Краће време (1921./1922.) бавио се глумом у [[Сарајево|сарајевском]] позоришту, а глумио је и у неколико [[Неми филм|немих филмова]]. Показало се касније да је ово кратко филмско искуство увелико одредило његов начин кадрирања стрипова и [[илустрација]].<br />
 
Након одслужења војног рока у [[Ниш]]у, по други пут одлази у Загреб како би отпочео са студирањем на "Краљевској академији за умјетност и обрт", што је био тадашњи назив за Академију ликовних уметности. Уписао се у класу [[Фердо Ковачевић|Ферде Ковачевића]].
 
Линија 36 ⟶ 37:
 
=== Професионалац ===
Након прекида школовања у потпуности се посвећује илустраторском раду. Повремено објављује [[Карикатура|карикатуре]] у дубровачком "Јежу". Међу сачуваним бројевима "Јежа" први Мауровићев [[цртеж]] насловљен је [[Мадам Помпадур]] и тај цртеж можемо сматрати његовим најранијим сачуваним цртежом ("Јеж", Дубровник 1921., бр. 4 од 1.5.1921.).
 
Од 1925. године повремено сарађује и са тада најзначајнијим хумористичко-сатиричним часописом у Хрватској "Коприве", а од 1928. добија поверење да ради насловнице и задње стране за тај часопис и покоји цртеж унутар броја. Током 1930. године већину насловница је урадио Мауровић што говори да је стекао углед и статус међу илустраторима и карикатуристима. Сарађивао је са великим бројем новина и часописа међу којима су "Јутарњи лист", "Новости", "Коприве", "Женски свет" и "Кулиса".
 
==== Златно доба: 1935-19411935—1941 ====
Увозни стрип, претежно амерички, средином тридесетих година почео је да осваја читаоце, па су уредници загребачких "Новости" одлучили да отпочну са објављивањем домаћег стрипа, а тај велики посао су поверили Андрији Мауровићу. Свој први стрип "Вјереница мача", према делу француског писца Паула Февала, ''"Новости"'' су почеле објављивати 2. маја 1935. године. Репринт овог Мауровићевог првенца, у оквиру библиотеке "Великани хрватског стрипа", објавио је Осијечки "Формат" 2006. године.
 
После "Веренице мача", првог "романа у сликама", уследила су два научно-фантастична стрипа, "Подземна царица" и "Љубавница с Марса", а онда су се као на покретној траци почели ређати стрипови: "Плен демона џунгле", "Разбојникова вереница", "Крволок од Танипура", "Огњем и мачем", "Златарево злато" и многи други. Велику славу је стекао са своја прва два вестерн-стрипа "Тројица у мраку" и "Седма жртва" за којима следе "Господар Златних брегова", "Последња пустоловина Старог Мачка", "Сабласт зелених мочвара"...
 
Стрип јунаци напречац освајају публику широм земље, а свом творцу доносе огромну славу - и исто толико новца.<br />
 
"Зарађивао сам по седамдесет-осамдесет хиљада тадашњих динара месечно, а за тај новац је кућа могла да се купи". - рекао је Андрија Мауровић. "Али, како је долазило, тако је и одлазило: пиће, жене, лумповање, чета пријатеља који се за трен окупе око човека пуног пара; колико год да их има, никад довољно, и ништа ми од света тога није остало..."
 
Линија 53 ⟶ 55:
Почетком рата (1941-43.) Мауровић није цртао стрипове, али је током 1943. и 1944. за "Забавник" нацртао следеће стрипове: Гроб у прашуми, Сеоба Хрвата, Кнез Радослав, Томислав, Златни оток и Ахурамазда на Нилу.
 
Пред крај [[Други светски рат|Другог светског рата]] Мауровић је приступио [[НОВЈ|партизанима]] и био у саставу Осме кордунашке дивизије. Углавном је радио плакате и зидне новине. Након рата је нацртао опус од 6 кратких стрипова из партизанског живота. Ти стрипови су обједињени у стрип-албуму "Приче о одважним људима" (Издавач: КИЦ "Привлачица", Винковци 1989.). За насловницу је употребљена његова слика (уље на платну) из 1945. године .<ref>[http://www.stripovi.com/naslovnice/Maurovic/Maurovic_AL_4.jpg|Насловница, уље на платну]</ref>
Стрип-албум "Приче о одважним људима" садржи следеће стрипове:
* "Бродоломци на отоку Мега" (Сценарио Марцел Чукли. Прво објављивање "Хоризонтални забавник", 1952.)
Линија 59 ⟶ 61:
* "Ранков одред" (Сценарио: Махмуд Коњхоџић и Норберт Неугебауер. Прво објављивање "Плави вјесник", 1961.)
* "Време одважних" (Сценарио Руди Аљиновић. Прво објављивање "Стрип магазин", 1966.)
* "Истините приче о малим борцима" (Сценарио Руди Аљиновић. Прво објављивање "Кекец", 1967/68.), садржи збирку кратки стрипова: "Пријетећи поздрав", "Заслађени бензин", "Мост је поправљен", "Спашено село", "Руке увис", "Лекови су набављени", "Спашена жетва", "Сналажљиви курир", "Бег из дома", "Уништени плакати".<br />
 
Последњи шести стрип из партизанског опуса под називом "Синови слободе" није објављен у овом албуму јер су оригиналне табле изгубљене, а репринт из "Модре ласте" није био задовољавајућег квалитета.
 
Линија 66 ⟶ 69:
 
== Опус - bibliografija ==
Андрија Мауровић је за живота нацртао преко 200 стрипова. Велики број стрипова је урађен по књижевним делима међу којима је вероватно најпознатија адаптација "Гричке вјештице" по мотивима истоименог романа [[Марија Јурић Загорка|Марије Јурић Загорке]]. "Вечерњи лист" је први започео објављивање, у периоду 1960/62., али је стрип у целости објављен у едицији "Стрип-стрип", у издању "Lykos" (који ће касније променити име у "Епоха"). Едицију је штампао "Вјесник" 1962. године у 14 свезака на укупно 364 странице.<br />
 
По романима [[Аугуст Шеноа|Шеное]] је урадио "Златарево злато" и "Чувај се сењске руке". "Љубавница с Марса" је дело [[Алексеј Толстој|Алексеја Толстоја]], "Огњем и мачем" [[Хенрик Сјенкјевич|Хенрика Сјенкјевича]]
 
* Комплетан опус можете погледати овде: [[Стрипови Андрије Мауровића]]
 
Постхумно је НЛЦ Медиа Група, Загреб објавила Мауровићеву збирку еротских скица и цртежа под називом "Кандаул" (ISBN 978-953-98075-7-1) која је штампана у неколико издања. Цртежи су рађени у оловци. На појединим местима оловка се размазала, па текст није довољно читак. На неким таблама сличице су разрађене до најситнијег детаља док су на другима остале само као просте скице. Мауровић се није превише трудио јер је стрипове са еротском садржином радио из разоноде, само за себе.
 
== Смрт ==
Последњих година свог живота Андрија Мауровић је у својој околини важио за чудака и ексцентрика. Прихватио је спартанско-аскетски начин живота, определио се за најстрожи вегетаријански начин исхране, устајао зором а легао с првим мраком. Одрекао се порока и друштва људи и вратио се својој првој љубави - сликарству.
 
Након краће болести умро је у оскудици 2. септембра 1981. године у властитој кући у Загребу, на Пантовчаку 45.<br />
 
Мауровић је 9 година након своје смрти сахрањен по други пут 16. децембра 1990. године. Писцу Мауровићеве биографије, новинару [[Александар Војиновић (новинар)|Александру Војиновићу]], припада заслуга, поред писања биографије, што су Мауровићеви посмртни остатци премештени из гробнице која је била у катастрофалном стању у пристојну гробницу на загребачком гробљу Мирогој.
 
Линија 84 ⟶ 89:
 
== Напомене ==
На интернету се често провлачи нетачан податак о међусобној вези Андрије Мауровића и Влаха Буковца. За магазин "Старт"[https://sh.wikipedia.org/wiki/Start_(magazin)] (бр. 163, 23. април 1975.) Мауровић је дао интервју ("Живот уложен у стрип") у којем је рекао: <br />
"Када сам дошао на Академију, мој професор актова Ванка силно ме поштивао и једном ме упитао гдје сам прије студирао. Тада сам изрекао прву умјетничку лаж. Слагао сам да сам учио у [[Влахо Буковац|Влаха Буковца]], који је тада био професор у Прагу. Ванка ми је одговорио да је то видљиво из мојих радова. И ковачић ме цијенио. Било ми је врло жао кад сам морао отићи с Академије јер сам се уздржавао од свога рада".<br />
 
Влахо Буковац је од 1903. године, па до своје смрти 1922. године, радио и живео у [[Праг]]у.
 
Линија 92 ⟶ 98:
 
== Књиге као извори ==
* [[Александар Војиновић (новинар)|Александр Војиновић]] "Андрија Мауровић: Пророк апокалипсе". (Издавач "Профил интернационал", Загреб. {{page|year=2007. ISBN |isbn=978-953-12-0636-5|pages=}})
* Андрија Мауровић: Познато и непознато (Галерија "Кловићеви двори", Загреб. {{page|year=2007. ISBN |isbn=978-953-271-000-7|pages=}}).
* Стрип албум "Мајстори југословенског стрипа". Предговор [[Вељко Крулчић]] "Андрија Мауровић - Непретенциозни геније". ("Истарска наклада", Пула 1986.)
* Стрип албум "Мауровић". Предговор [[Дарко Главан]] "Андрија Мауровић - од уметности до стрипа и натраг" (НИРО Дечје новине, Горњи Милановац 1983.)
* "Кандаул, еротска оставштина" (Предговор [[Драго Гламузина]] "Еротска имагинација Андрије Мауровића". Издавач НЦЛ Медиа група, Загреб {{page|year=2007 ISBN |isbn=978-953-98075-7-1|pages=}}
* Славко Драгинчић и [[Здравко Зупан]] "Историја Југословенског стрипа" (Издавач НИШРО "Форум", Нови Сад 1986.)
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Андрија_Мауровић”