Википедија

Швајцарска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 76:
{{Посебан чланак|Историја Швајцарске}}
=== Преисторија ===
[[Слика:Johann Heinrich Füssli 018.jpg|мини|лево||260п200п|Заклетва Ритлија]]
Швајцарска је настала после [[Заклетва Ритлија|заклетве Ритлија]] као конфедерација три пракантона [[1. август]]а [[1291.]] на централном подручју данашње Швајцарске. Временом су у ту конфедерацију улазили нови кантони <ref>{{cite news | url=http://www.ch.ch/schweiz/00143/00155/index.html?lang=en | title=Историја Швајцарске конфедерације | publisher=Службени портал Швајцарске | date=}}</ref> . Име Швајцарске потиче од [[Кантон Швиц|Кантон Швица]] (-{Schwyz}-), који је био један од оснивачких кантона. Треба напоменути да су ови кантони били формално и номинлно део Немачког царства још дужи временски период, али је њихова фактичка самосталност неспорна.
 
Уговор којим је основан овај савез-конфедерација на немачком носи име "Bundesbrief", а преводи се као ''Федерална повеља'', што указује на то да је карактер овог савеза већ тада био озбиљнији и трајнији. Отуда се овај савез назива и Вечитим савезом. Циљ формирања је, слично грчким конфедералним творевинама (види [[Ахајски савез]]), био војно-одбрамбени јер су [[Хабсбурзи]] представљали сталну претњу овим територијама.
 
Своју војну улогу савез је одиграо успешно јер се током 14. века ослободио како [[Хабсбурзи|Хабсбурговаца]] тако и угњетавање [[РНЦ|Немачког царства]]. После опсаде Хабсбурга над Швајцарском, [[8. новембар|8. новембра]] [[1307.]] Швајцарска је прогласила своју независност од Хабсбурга (данас [[Аустрија)). Од победе [[1499.]] године над немачким царем [[Максимилијан II од Немачке|Максимилијаном II]] савез стиче потпуну самосталност, засновану на афирмисаној војној снази и принципу неутралности. Савез стално расте тако да почетком [[16. век]] већ броји 13 [[кантона]] и одређени број зависних подручја која још нису била добила статус кантона.
 
Унутрашње уређење Швајцарске конфедерације у овом периоду је следеће: врховни орган је ''Диет'', скупштина савеза, која се састајала повремено и у различитим местима. Кантони су слали различит број представника, обично са везаним мандатом, а сваки кантон је имао по један глас.
Ред 94:
=== Наполеоново доба ===
[[Слика:Schweiz Wiener Kongress.png|мини|лево|Швајцарска на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] 1815]]
Овакав систем остаје на снази све до бурног [[Наполеон]]овог доба.[[ Швајцарска]] је иако верски подељена избегла унутрашње сукобе у време [[Реформација|Реформације]] и [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]. Стална константа овог периода остају [[конфедерација|конфедерализам]] (који је фактички ако не и формално све више ублажаван), јака самосвојност [[кантон]]а и [[република]]нско уређење.
 
После пада Швајцарске под [[Наполеон]]ову власт [[5. мај|5. маја]] [[1798.]] године, Швајцарска добија свој први [[Устав Швајцарске|устав]], којим је уведена [[Хелветска Република]]. Ова Република била је сателитска држава зависна од [[Француска|Француске]]. Разлог зашто су Французи ушли у Швајцарској је био, да су они хтели опљачкати државну касу, такође су хтели да имају сви клисуре у њиховим рукама који воде према [[Географија Италије|Италију]]. Конфедерално уређење је било укинуто и држава је постала унитарна, а [[кантон]]и су постали обичне административне јединице. Овај потез је наишао на снажан унутрашњи отпор, али треба приметити да то указује на то да је Швајцарска сматрана у [[Европа|Европи]] као једна целина. [[Конфедерација]] је овде временом губила међународноправна својства, што је процес који траје готово од самог оснивања.
Ред 103:
Свађе између либерално-прогрсивни и консервативним-католицима кантона је довело Швајцарску [[1847.]] у „Sonderbundskrieg“ (ово је био савез састављен [[1845.]] године у Швајцарској између седам католичких и протестантних кантона, у циљу да се заштите њихови интереси против централизације власти). После пораза консервативним-католичним кантона, Швајцарска је постала модерна конфедерација и аутономија кантона је била због устава 1848. смањена. [[Берн]] је постао седиште парламента. Швајцарски устав је до данас два пута верифициран ([[1874]]. и [[1999]]).
 
Половином [[19. век|19. века]] Швајцарска је осетила талас индустризације и градње железничке пруге. Интеграција католица у новој конфендерацији следовало је [[1891.]] после избора првог католика у [[Швајцарско Савезносавезно веће|Савезном већу]]. Због првог светског рата Швајцарска је била „изолисана“ од света. Сви суседне земље Швајцарске су били учесници у рату. Постале су тензије имеђу становништва. Док су били Швајцарци који причају [[Немачки језик|немачки]] на страни Немачке, били су са друге стране швајцарци који причају [[ФранцусиФранцуски језик|француски]] на страни [[Француска|Француске]]. По први пут је био изабран један генерал за сигурност швајцарске границе. Недостало је довољно хране, фирме нису имали више пара и много избеглице из суседних земаља су били проблеми Швајцарске у току [[Први светски рат|првог светског рата]].
 
На иницијативу [[|Анри Динан|Анри Динана]] следовало је [[1864.]] у [[Женева|Женеви]] основање [[|Црвени крст|Црвеног крста]]. У оба светска рата Црвени крст је био активан, док је била Швајцарска била у оба рата неутрална земља. Швајцарска се успешно борила против [[Нацистичка Немачка|нацистичке Немачка]]. Поставила је на свом границама њену војску који су бранили напад Немачке и касније у току [[Хладни рат|хладног рата]] опасност напада комуниста.
У току [[Други светски рат|другог светског рата]] Швајцарска је примила више избеглица, али није као Немачка јурила [[Јевреји|јевреји]] или другидругe политичке избеглице.
 
[[1971]]. Швајцарци су одобрили женама право да гласају, а [[1. јануар|1. јануара]] [[1979]], [[Кантон Јура]] је добио после више демонстрација свог становништва, своју независност од [[Кантон Берн|кантон Берна]] <ref>{{cite news | url=http://www.be.ch/web/fr/portraet-geschichte | title=Независност кантон Јуре од кантон Берна | publisher=Службени Вебсајт кантон Берна | date=}}</ref> . Тако је постао кантон Јура најмлађи [[Кантони Швајцарске|кантон]] Швајцарске.
Ред 263:
*[[Луцерн]] (57.533)
*[[Лугано (град)|Лугано]] (52.500)
Кантон са највећом становништва је [[Кантон Цирих|Цирих]] са 1.272.600 становника.
 
У Швајцарској живи (према подацима ''Савезне службе за статистику Швајцарске'' за [[април]] [[2006]]) 1.656.721 страних држављана <ref>{{cite news | url=http://www.ejpd.admin.ch/ejpd/de/home/dokumentation/red/2006/2006-08-19.html | title=Подаци странаца у Швајцарској {{de}} | publisher=Савезна служба за статистику Швајцарске | date=}}</ref> , у које спадају [[избеглица|избеглице]], [[инострани радници]] (''Gastarbeiter'') и њихове породице. Са простора Србије и Црне Горе живи према подацима [[2006]]. године 194.977 грађана (од чега су 60% [[Албанци|Албанаца]] са [[Косово и Метохија|Косова]]), 295.083 из [[Италија|Италије]], 170.385 из [[Португалија|Португалије]], 161.564 из [[Немачка|Немачке]] и око 75.061 из [[Турска|Турске]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Швајцарска”