Јан Сибелијус — разлика између измена

Сибелијус је рођен у [[Хеменлина|Хеменлини]] у Великој кнежевини Финској у породици у којој се причало шведски. Отац му је био доктор Кристијан Густаф Сибелијус, а мајка Марија Карлота Сибелијус (девојачко презиме Борг). Премда су га знали као Јанеа, током својсихсвојих студентских дана почео је да користи француски облик свог имена, Јан, инспирисан визиткартом свог стрица који се бавио поморством.

Једно време је студирао право, а са 14 година почео је учити певање, а студирао је [[теорија музике|теорију]], композицију и виолину. У почетку су најјаче потицаје његовом стварању дале легенде из народног епа „[[Калевала]]", но никада није уносио у своја дела народну мелодију и ритмику, већ је компоновао у њиховом духу. Током 1891. године оженио се шест година млађом Аино Јарнефелт, из породице композитора [[Армас Јарнефелт|Армаса Јарнефелта]] и са њом је у срећном браку поживео до краја живота. Године 1897, добио је државну стипендију, која му је омогућила да се у целини посвети компоновању. Након многих путовања по Европи, створио је музичка дела, која су му била више интернационална, а по стилу класицистичка, са снажним упливом [[Клод Дебиси|Дебисијевог]] музичког [[импресионизам|импресионизма]] и тонске рафинисаности, а исто тако и под утицајем Европске позне романтике, синтетизујући ове тековине свог времена и градећи на њима свој лични стил. Након великог броја [[Композиција (музика)|композиција]], компонованих у првом периоду, између 1888. и 1905. године (временски размак од 17 година и чак око 50 нумерисаних ''опуса''), Сибелијус донекле смањује број дела која ствара, а у формалној и мелодијско - ритмичкој структури тежи све већој концентрацији музичког материјала и прочишћавању личног стила. Тако у другом свом стваралачком периоду, између 1905. и 1924. године, ствара низ дела (то је још око 55 ''опуса'', али распоређених на период од 19 година), која су по прегледности тема и по формалној и мелодијско - ритмичкој структури, значајно сконцентрисана у мањем броју засебних целина, ставова.

Последњи јавни наступ имао је [[1924]]. године, а на њему је диригирао своје ремек-дело „[[Sedma simfonija Žana Sibelijusa|Седму симфонију]]", која је била и задња симфонија коју је написао и која је у свој својој прегледности, остварила концентрацију музичких мисли и структуре. Ваља овде приметити да је Сибелијус последње дело (''опус 116'') компоновао 1929. године - значи, још 11 ''опуса'' у наредних пет година - и да је отадаод тада живео у повучености имања ''Јаверпаа'' недалеко од [[Хелсинки]]ја, последњих 28 година свог дугог живота. Пред крај живота, уништио је рукопис своје несуђене Осме Симфоније, који је у међувремену начинио.