Медицинска етика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 74:
{{цитат2|''Од корисних вештина ни једна не пружа такву помоћ као медицина; она помаже болеснику као мајчинска љубав, бори се против болова и помаже када никакво богатство није од помоћи:медицина је вештина која више открива о човеку него што он сам о себи зна; то је вештина која јача колебљивце, враћа нарушено здравље и пружа отпор болести; лекари не смеју запустити сопствено знање, већ га морају стално проширивати и морају се са колегама саветовати; лекари морају пажљиво и упорко трагати за оним што рањеног може исцелити а слабог ојачати и излечити; лекари мрзе зло а цене искреност и чистоту; штета и погрешка у обичном животу се могу опростити, али штета по људско здравље представља злочин; долазак лекара представља за болесника долазак драгог госта који је за уморног освежење, за клонулога нова нада. Сви људи морају, по закону, вршити своју дужност, лекар је врши са љубављу и са пожртвовањем''.}}
 
У Кини, ''Сун-Су-Миао (581-673)'' је у својој књизи "Хиљаду златних лекова" дао приказ етичких обавеза лекара. Формулације ових обавеза подсећају на Хипократову заклетву. Са великом се вероватноћомћвероватноћом, с обзиром на географску дистанцу, може се претпоставити да Хипократова заклетва није утицала на дефинисање ових етичких обавеза.
 
''Arnaldo de Vilanova'' (1235-1312) аутор је једне од најзначајнијих медицинских књига, правог споменика средњовековне епохе медицине западне Европе под називом „Салернског кодекса здравља”. Највећи део овог кодекса садржи, у стиховима, хигијенске и дијететске савете и упуте, али и ставове о „правој” личности лекара. Посебно се наглашава да лекар мора бити „пун нежности” и „некористољибив.