Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану — разлика између измена

| име = Манастир Светог Ђорђа

| изворно_име =

| слика_величина =

| опис_слике = Манастир Светог Ђорђа

 

== Историја ==

 

Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградаио краљ Милутин 1312/13. године на темељима старије цркве. Фреске у цркви су завршене 1317/18. године, у време игумана Венијамина, о чему говоре натписи у цркви изнад западног портала. [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] се 1330. године, уочи битке са бугарским царем [[Михајло III Шишман|Михаилом Шишманом]], молио у нагоричкој цркви пред иконом Светог Ђорђа. Крајем 16. века било је преправки у горњем делу цркве, о чему сведочи запис на једној опеци.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=37}} До 1929. године храм је био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Под цркве је био комплетно подигнут. Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана који је погинуо у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330. године. Главни иницијатор обнове храма је био тадашњи митрополит скопски [[Патријарх српски Варнава|Варнава]]. У јуну 1930. године, под руководством архитекте [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]], отпочела је обнова која је завршена 1932. године. <ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=5861%3Asedam-vekova-crkve-svetog-djordja-u-starom-nagoricanu&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr Седам векова цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану] srbi.org.mk</ref>

Старија грађевина је сазидана од блокова [[трахит]]а који има сивожућкасту боју (сиви окер). Блокови су добро тесани, у питању су правилни квадери са добро обрађеним равним површинама на лицу грађевине. За обнову цркве, коришћени су камени блокови трахита од старије грађевине, [[Бигар|сига]] и опека. Фасаде млађе фазе састоје се углавном од трахита. Опека уоквирује камене блокове, образује у горњим зонама површине у облику орнамента, лукове око простора, наоса и купола, и венце по врху фасада и тамбура купола. Сига се јавља у мањим количинама, и то чини унутрашње прозоре на грађевини и малим куполама, затим средње оквире на тамбуру велике куполе и венце испод трифора. Опека је сва печена од истог материјала и уједначене је дебљине. Кровни покривач данас чине камане плоче, а првобитно су били олово и глеђосане керамичке плоче.

 

 

Код западне фасаде, доњи део припада старијој грађевини, компактан је и уједначено зидан.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=44}} Пиластри на конзолама северно и јужно од портала, по висини изнад њега накнадно су уграђени у масу зида старије грађевине. За њихову конструкцију употребљен је камен, као и нешто опеке. У реду тесаника испод венца бифоре уклесан је низ подједнаких ритмично распоређених рупа. Њихове мере су 10×10 са дубином око 5 цм. Млађа фаза обележена је карактеристичним комбиновањем квадера камена и опеке. Бочни прозори конструисани су на истоветан начин. Разлике су уочљиве једино у начину зидања и систему декорације. Узани, једноделни правоугаони отвори, полукружно завршени, уоквирени су појасом сиге, редом вертикално постављене опеке и тростепеном архиволтом. Спољне архиволте изведене су на истоветан начин, хоризонталним ређањем опеке на бочним површинама и радијално на луку који прати кружни отвор прозора.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=45}} Унутрашња архиволта, украшена је појасом хоризонтално постављене опеке, затим уском траком вертикално постављене опеке коју прати ред крстастих лончића и нешто шири појас формиран уметањем опека у малтер без неког одређеног система. Средишња бифора конструисана је знатно сигурније и правилније, где је уоквирена великим комадима камена. Исти материјал искоришћен је и за профилисани венац који носи отвор, док су средњи стубић и полукружни отвор изведени од камена црвене боје. Стопа и капител меноа богато су профилисани, док је само тело стуба подељено по хоризонтали траком на чвор, а по вертикали жлебовима са спољне и унутрашње стране отвора. Лунета изнад отвора декорисана је редовима опеке и и крстастим лончићима. Октогоналне куполе изнад бочних простора припрате излазе директно из равни крова. Делови постоља видљиви су само на северозападном и југозападном углу, изведени су у опеци и малтеру. Централна октогонална купола почива на квадратном постољу. Површине тамбура око отвора уоквирене су тракама од опеке и сиге, а лунете изнад отвора попуњене су опеком и малтером.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=47}}

Frescos in St. George's Church (Staro Nagoricane) 06.JPG

Frescos in St. George's Church (Staro Nagoricane) 063.jpg

</gallery>