Цикорија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Гајење |
→Услови станишта: белгијска ендивија |
||
Ред 72:
</gallery>
===
У почетку се цикорија сакупљала у природи, али је познато да се већ половином [[8. век|8. века]], у доба владавине [[Карло Велики|Карла Великог]], узгајала у вртовима, а оплемењена цикорија се у Европи гаји од 17. века.<ref name="Туцаков" /> Највише се гаји у [[Белгија|Белгији]], [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]] и [[Пољска|Пољској]], а на просторима бивше [[Југославија|Југославије]] са производњом цикорије као пољопривредне културе почело се 1921. године.<ref name="Грлић" /> Селекцијом су произведени различити култивари: са крупнијим, задебљаним кореномм, за производњу цигуре, замене за кафу (''C. i.'' var. ''sativa'') или са крупнијим, мање горким листовима, готово равног обода, који се користи као укусно поврће (''C. i.'' var. ''foliosum'').<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Cikorija|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=11849|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav krleža|accessdate=2. 6. 2017}}</ref> Код нас се најчешће гаји култивар ''Магдебуршки радич (Магдебургер)''
Ред 79:
Листови цикорије беру се у пролеће, пре цветања, када су биљке младе и у фази розете. Беру се добро развијени доњи листови и листови из средине, никада више од 1/3 лисне масе, како би се биљци омогућио неометан даљи развој. Цветне гранчице са цвастима беру се у периоду пуног цветања. Корен се вади у јесен, када је најдебљи и најбогатији лековитим материјама.<ref name="Туцаков" /> Надземни делови се суше природним путем, или у сушарама на 40-50°C. Корен се после вађења добро опере, исече на ситније комаде и суши у сушарама на 60-70°C.<ref name="Стојчевски" />
==== Белгијска ендивија ====▼
Постоји и посебна врста ендивије, познатија као ''белгијска ендивија'', односно ''witloof'' у [[Белгија|Белгији]] или ''бели морнар (blue sailor)'' у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним америчким државама]]. То је заправо форма крупнолисне цикорије (''Cichorium intybus var. foliosum''),<ref name="biodiversity">{{cite web|title=Cichorium endivia (Endive, Scarole)|url=http://www.biodiversityexplorer.org/plants/asteraceae/cichorium_endivia.htm|website=biodiversity explorer|accessdate=3. 6. 2017}}</ref> а односи се на бледе, уске главице, произведене форсирањем или узгојем у мраку великих, зрелих коренова [[Цикорија|цикорије]].<ref name="Aggie Horticulture">{{cite web|title=Endive, Chicory and Witloof|url=http://aggie-horticulture.tamu.edu/plantanswers/vegetables/endive.html|website=Aggie Horticulture|publisher=Texas A&M University System Horticulture program|accessdate=5. 6. 2017}}</ref>
▲==== Белгијска ендивија ===
Узгој белгијске ендивије спада међу најкомпликованије у повртарству, а одвија се у две фазе. Прва фаза траје око 150 дана. Током овог периода садница цикорије, произведена из семена, нормално расте у лиснату зелену биљку са дубоким кореном. Након овог периода одраслим биљкама одсеца се надземни лиснати део, а коренови се ваде и складиште у хладњачу, где их чека период мировања. У зависности од потреба тржишта коренови се узимају из хладњаче и припремају за други раст. Ова фаза траје 28 дана и одвија се у мрачним, хладним и влажним просторијама за форсирање раста, сличним објектима у којима се гаје шампињони.<ref name="endive.com">{{cite web|title=WHAT IS ENDIVE?|url=http://www.endive.com/what-is-endive|website=endive.com|accessdate=5. 6. 2017}}</ref> Производ који се том приликом добија је чисто бела главица чврсто стиснутих листова, од којих су само спољна два видљива. Квалитетна главица треба да буде дебела најмање један центиметар и дуга четири и по центиметара.<ref name="Aggie Horticulture" />
== Употреба ==
| |||