Метал — разлика између измена

Атоми металних супстанци су обично [[Периодни систем (кристална структура)|уређени]] у једну од три уобичајене [[кристална структура|кристалне структуре]], наиме [[Тесерална кристална система|телесно центрирану кубну]] (-{''bcc''}-), [[Тесерална кристална система|странично центрирану кубну]] (-{''fcc''}-), и [[Close-packing of equal spheres|хексагоналну блиско паковану]] (-{''hcp''}-). У -{''bcc''}- структури, сваки атом је смештен у центру коцке осам других атома. У -{''fcc''}- и -{''hcp''}-, сваки атом је окружен са дванаест других, али се слагање слојева разликује. Неки метали попримају различите структуре у зависности од температуре.<ref>Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego,. {{page|year=2001. |id=ISBN 0-12-352651-5.|pages=}}</ref>

Атоми метала лако губе електроне из своје спољашње љуске, чиме настаје облак електрона који се слободно крећу унутар иначе чврстог аранжмана. Тиме се омогућава металним супстанцама да лако преносе топлоту и електрицитет. Пошто долази до протока електрона, чврста особине метала се производе електростатичким интеракцијама између сваког атома и електронског облака. Тај тип везе се назива [[метална веза|металном везом]].<ref name="morty">{{citeCite book| author last= Mortimer, |first=Charles E.|title = Chemistry: A Conceptual Approach|location = New York:|publisher = D. Van Nostrad Company| edition = 3rd |year= 1975}}</ref>

== Категорије ==

У елементарном стању атоми алкалних метала повезани слабом металном везом граде металну [[Кристална решетка |кристалну решетку]]. Због ангажовања само једног електрона веза је слаба, стога имају ниску [[Тачка кључања|температуру кључања]] и малу густину (пливају на води). Мале су тврдоће тако да се могу сећи ножем. Порастом атомског броја у групи расту и јонски радијуси и густина, доктемпературе топљења и кључања опадају. Сребрнастобеле су боје, добри су проводници топлоте и [[Електрицитет|електрицитета]]. Први члан групе, литијум, има унеколико другачија својства од остатка групе. Тако је по неким особинама сличнији [[Магнезијум|магнезијуму]] него [[Натријум|натријуму]]. Веома мале димензије атома [[Литијум|литијума]] и још мање његовог [[Јон|јона]] узрокују веће јачине металне везе у [[Кристална решетка|кристалној решетки]] у односу на остале [[Алкални метали|алкалне метале]]. Због тога је литијум знатно тврђи од њих, а има и вишу температуру топљења и кључања. [[Алкални метали]] боје пламен карактеристичним бојама. Литијум боји пламен светло црвено, натријум жуто, а калијум светло љубичасто.

[[Тачка топљења|Температуре топљења]] налазе се у релативно широком распону, од -38,9 &nbsp;°-{C}- (за живу) до 3410 &nbsp;°-{C}- (за [[волфрам]]). При топљењу, доведена топлотна енергија троши се на раздвајање атома метала који постају покретљиви. Што је јача веза између атома у металу то је више енергије потребно да се они раздвоје и виша је [[температура]] топљења. Мада на вредност температуре топљења метала утичу и други чиниоци, на пример кристална структура, највећи утицај несумњиво има јачина металне везе у кристалној решетки сваког појединог метала.

При загревању метала повећава се [[кинетичка енергија]] електрона, тако да при извесној температури неки од њих имају довољно енергије па могу да изађу из метала. Ако их још привлачи и неки позитиван потенцијал изван метала, појављује се ток електрона, односно једносмерна електрична струја. Таква појава позната је као ''термоелектронска емисија електрона.''<ref>{{cite book |ref= harv|author= Проф. др Милош Б. Рајковић | title=Општа и неорганска хемија |publisher=Фотофутура|year=2010|isbn=978-86-83691-41-8|pages=595}}</ref>

Друге значајне металне легуре се састоје од [[алуминијум]]а, [[титанијум]]а, [[бакар|бакра]] и [[магнезијум]]а. Легуре бакра су биле познате од праисторије — [[бронза]] је дала [[бронзано доба|бронзаном добу]] његово име — и имају мноштво примена у данашње време, најважнија од који је у електричним проводницима. Легуре друга три метала су развијене знатно касније; услед њихове хемијске реактивности за њихову екстракцију су неопходни [[електролиза|електролитички]] процеси. Легуре алуминијума, титана и магнезијума су вредне због њихових високих односа јачине и тежине; магнезијум исто тако може да пружи [[Електромагнетна заштита|електромагнетну заштиту]].<ref>{{cite journal |title= Electromagnetic Shielding Properties of Magnesium and Magnesium Alloys |author= Zhang, Zhi-hua |author2= Pan, Fu-sheng |author3= Chen, Xian-hua |author4last4= Liu, |first4=Juan |journal= Journal of Materials Engineering |volume= 3 |issue= 1 |date= 15. 1. 2013 |pages= 52-57 |url= http://www.ingentaconnect.com/content/jme/jme/2013/00000003/00000001/art00011 |pages=52-57}}</ref> Ти материјали су идеални за ситуације где је висок однос јачине и тежине важнији од цене, као што су примене у авио и делу аутомобилске индустрије.

Обични метали, као што су [[гвожђе]] и [[олово]], присутни су у великим количинама у Земљиној кори. Обично се налазе у стенама као нечиста хемијска једињења која се називају руде. Руде се морају пречистити и хемијски обрадити да би се добио чист метал. Ови процеси су познати као технике екстракције, зато што се помоћу њих ваде чисти метали из нечистих металних једињења. Код већине процеса екстракције, на почетку се врши сепарација ископане или извађене руде и на тај начин се руда раздваја од камења које не садржи жељени метал. Ово се често врши уситњавањем и прањем руде.Једном када се руда одвоји од нечистоћа, хемијске реакције је претварају у чист метал. Гвожђе се, на пример, добија загревањем оксидне руде гвожђа са [[Кокс (гориво)|кокскоксом]]ом. Ово претвара оксид у чисти метал. Племенити метали, као што су злато и платина, су ретки, због чега су и веома вредни. Племенити метали се обично налазе као скоро чисте наслаге.<ref name="losal">{{cite web|url=http://periodic.lanl.gov/11.shtml|title=Los Alamos National Laboratory – Sodium|accessdate=2007-06-08}}</ref><ref>{{cite web|url=http://periodic.lanl.gov/13.shtml|title=Los Alamos National Laboratory – Aluminum|accessdate=2007-06-08}}</ref>

* {{commons category-inline|Metals}}