Епископ бачки Висарион — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређено |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Висарион Павловић''' (око [[1670]]. - [[18. октобар]] [[1756]]. [[Нови Сад]]), епископ бачки 1731-1756.
== Биографија==
Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху [[бачка епархија|бачке епархије]] cа почетка [[XIX век]]а пише да је „родом из [[Сент-Андреја|Сент-Андреје]]", али могуће да је то речено зато што је Висарион после [[Велика сеоба Срба|Велике сеобе]] имао ближих веза cа тим местом.
Линија 9 ⟶ 10:
У изворима из 1723. Висарион се наводи као [[синђел]]. Око 1730. постао је [[архимандрит]] манастира Крушедола, а већ [[1731]]. постао је бачки [[епископ]] наследивши на том месту [[Софроније Томашевић|Софронија Томашевића]]. На том положају био је до своје смрти [[18. октобар|18. октобра]] [[1756]].
8. септембра 1731. отворио је у [[Нови Сад|Новом Саду]] "Латинско-словенску школу", која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у [[Војводина|Војводини]], радила је до 1789. У њој је једно време предавао и [[Јован Рајић]] (1763-1767). Књиге су углавном добављане из [[Русија|Русије]] због сличности језика. Саградио је 1741. [[Владичански двор у Новом Саду]].
Био је енергичан и преке нарави. Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни. Мађарско намесничко веће у [[Братислава|Братислави]] је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело.
| |||