Ваљаност (логика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Валидност у Ваљаност (логика): Појам који се *заправо* користи у српским научним круговима |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Ваљаност''' у [[логика|логици]] представља особину [[дедукција|дедуктивних]] [[аргумент (логика)|аргумената]], иако се често односи и на [[логички исказ|логичке исказе]]. Аргумент се састоји од једне или више тврдњи, тзв. логичких [[премиса]], и једног закључка. Уколико из тачних премиса обавезно слиједи и да је закључак тачан, кажемо да је аргумент ваљан. Ако аргумент није ваљан, каже се да је неваљан.
Слиједи примјер једног ваљаног аргумента:
Ред 18:
У математичкој логици се употребљавају разне технике приказивања аргумената у облику логичких исказа ради лакшег закључивања да ли је аргумент ваљан или није. Тако, став „Сви људи су смртни“ се прво прикаже у згоднијем облику „Свака ствар, ако је човјек, она је и смртна“ (јер то важи за све људе, како је речено у почетној тврдњи). Затим именујемо двије релације <math>A</math> и <math>B</math> на слиједећи начин:
::A(x) := x је човјек
::B(x) := x је смртан
На овај начин наша тврдња „Свака ствар, ако је човјек, она је и смртна“ добија
::Сви људи су смртни.
| |||