Стефан Томаш Остојић Котроманић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 54:
Незаконити је син краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]], а на престоље долази [[1443]]. године, након смрти краља [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (1421—1443). У повељи од [[3. септембра]] [[1444]]. год. зове се "''Стефан Томаш, божјом Милошћу краљ Србљем, Босни, Приморју, Хомсци земљи, Далмацији, Херватом, Доњим крајем, Западним странам к тому"''.{{чињеница|date=06. 2017.}}
 
У младости је био [[богумили|богумил]], као и већина босанског племства, а касније, наводно на наговор хварског бискупа Томе, прихватио је [[католицизам|католичку веру]], којој је остао веран до смрти. С дозволом [[Папа Евгеније IV|папе Евгенија IV]] (1431—1447.) од 29. majaмаја [[1445]]. године, развео се од своје прве жене Војаче, која није била племенитог рода и није била по вољи босанској властели. Исте године папином исправом добио је легализацију рођења, што му је било преко потребно због сукоба с војводом [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем]], који му је оспоравао право на престоље и подржавао његовог брата [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја]], иначе турског кандидата.
 
Године [[1446]]. помирио се са војводом Стефаном Вукчићем Косачом, који га је признао за краља и ожениопредратне његовугранице ћеркусу поново успостављене. Мир је оснажен удајом кћерке Стефана Вукчића, [[Катарина Косача Котроманић|КатаринуКатарине]], за Стефана Томаша. Катарина, која је у то време имала 22 године, је морала да пређе у католичанство.{{sfn|Fine|1994|pp=578}} Венчање је обављено по католичком обреду на дан Узашашћа [[26. мај]]а 1446. године у Милодражу код [[Фојница|Фојнице]]. Овим браком краљ Стефан Томаш добио је свог верног пратиоца, а у свом тасту Стефану Вукчићу Косачи моћног савезника у рату против [[Османлије|Османлија]]. За верски одгој краљице бринули су се [[босански фрањевци]]. Сам папа Еуген IV. после венчања исте године дао је дозволу да сама по својој жељи изабере два капелана међу босанским фрањевцима. Катарина, заједно са својим мужем Стефаном Томашем, по Босни је градила цркве: цркву [[Тројство (наук)|Пресветог Тројства]] у Врлима, цркву Св. Катарине у [[Јајце|Јајцу]], цркву Св. Томе у [[Врандук (Зеница, БиХ)|Врандуку]], као и највећу започету цркву у граду [[Бобовац|Бобовцу]] [[1461]]. године. У браку с краљем Стефаном Томашом, краљица Катарина је родила троје деце: Сигисмунда, кћер Катарину и још једног по имену непознатог сина, док је краљ с бившом супругом Војачом имао и старијег сина [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]].
 
Већ [[1447]]. краљ Стефан Томаш опет је у сукобу са Стефаном Вукчићем који је [[1448]]. узео титулу ''херцега од светог Саве'', чиме је желео да нагласи своју независност од босанског краља.