Масти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м corrected template |
м razne ispravke |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Масти}}
{{Масти}}
'''Масти''' су велика група једињења растворљивих у органиским растварачима, али не у води. Хемијски речено, масти су [[триглицериди]], заправо [[Естар|триестри]] [[глицерол]]а и било које од [[Масна киселина|масних киселина]]. У зависносни од хемијског састава, могу бити у чврстом или течном стању на собној температури. Мада се речи ''уље'', ''маст'' и ''липид'' често користе као синоними, таква употреба је погрешна, јер су масти заправо подгрупа [[липид]]а. Прецизније, оне уз [[фосфоглицерид]]е, [[сфинголипид]]е и [[Биљни восак|воскове]] чине групу сложених (осапуњивих) липида.<ref>{{Cite book|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија 1|year=2010|publisher=ЗУНС|location=Београд|page=11|isbn=978-86-17-17585-4|pages=}}</ref> [[Уље]] је, у прехрамбеном смислу, маст у течном агрегатном стању.<ref>{{Cite book|last=Maton|first=Anthea|title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs|isbn=978-0-13-981176-0|oclc=32308337}}</ref> Масти се од осталих липида издвајају према саставу и физичким особинама.
Све масти се категоришу у [[Засићене масти|засићене]] и [[Незасићене масти|незасићене]]. Друге опет могу бити [[Мононезасићене масти|мононезасићене]] и [[Полинезасићене масти|полинезасићене]], док се другом поделом деле на природне [[цис-маст|''cis''-масти]] и већином вештачке хидрогенизацијом настале [[транс-маст|''trans''-масти]]. Засићене масти су у чврстом агрегатном стању и у њиховим молекулима су све везе једноструке, док у незасићеним има и двоструких веза. Потребно је имати у виду да су масти ограничена група једињења и да, како је већ напоменуто, обухватају само триглицериде. Дакле, у ову групу не спадају остали липиди као што су [[холестерол]] и слични, иако се то често погрешно претпоставља, што је једна од последица мешања значења термина ''липид'' и ''маст''.
Ред 32:
Ова група молекула важна је за многе облике живота, у којима има и градивну и метабилочку улогу. Део су свакодневне [[Људска исхрана|људске исхране]], али и оне осталих [[хетеротроф]]а. У организму, масти се разлажу ензимом [[Липаза|липазом]] синтетисаном у [[гуштерача|панкреасу]]. Примери јестивих масних производа су [[животињска маст]], [[рибље уље]], [[маслац|путер]] и [[ги]], као и егзотична [[китова маст]]. Они се добијају из млека и меса или поткожних делова животиња. Од биљака се добија [[Јестиво уље|јестиво]], на пример, [[сунцокретово уље]]. Процесом [[Хидрогенизација|хидрогенизације]] добија се чврсти [[маргарин]].<ref>{{Cite book|last1=Недељковић|first1=Татјана|last2=Анђелковић|first2=Драгана|title=Хемија 8|year=2011|publisher=Логос|location=Београд|isbn=978-86-6109-055-4|pages=170-173}}</ref>
[[Ретинол|Витамини А]], [[Витамин Д|Д]], [[Витамин Е|Е]] и [[Витамин К|К]] све су у масти растворљиви [[витамин]]и, што значи да могу бити сварени, апсорбовани и кроз организам преношени само ако су заједно са мастима. Врста масти су и [[есенцијалне масне киселине]] без којих људски живот није могућ.<ref>{{Cite book|last=Goodhart|first=Robert S.|title=Modern Nutrition in Health and Disease|year=1980|publisher=Lea and Febinger|location=Philadelphia|pages=134-138|isbn=978-0-8121-0645-9|pages=}}</ref> Такође, масти играју улогу у одржавању [[кожни систем|коже]] и [[Коса|косе]] здравима, заштити телесних органа, одржавању телесне температуре, као и нормалној функцији ћелије. Као извор енергије, масти садрже око 37,8 килоџула, тј. 9 килокалорија енергије по граму.<ref>{{cite web|last=Stern|first=David P.|title=From Stargazers to Starships|year=2008|publisher=ISTPGSFC|url=http://www-istp.gsfc.nasa.gov/stargaze/Senergy.htm|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref> У телу се липазама разграђују, чиме се ослобађа глицерол, који затим јетра претвара у [[Глукоза|глукозу]], примарни извор енергије.
Услед постојања есенцијалних масних киселина, које тело не може прозвести, већ се оне морају унети орално исхраном или на неки други начин, немогуће је у потпуности избацити масти из исхране. Не само то, већ би покушај неконзумирања супстанци из ове групе могао довести до здравствених последица. Ипак, ниједна друга маст није неопходна и тело је само може произвести.<ref>{{Cite book|last=Whitney|first=Ellie|title=Understanding Nutrition|year=2008|publisher=Thomson Wadsworth|location=California|page=154|isbn=978-11-3358-752-1|pages=}}</ref>
=== Масно ткиво ===
Ред 64:
;Пресретач масти
Масти нису растрворљиве у води и стога се одлажу, тј. бацају у рециклирају на посебан начин. Справе које спречавају да масти и уља прођу у канализациони систем називају се [[Пресретач масти|пресретачи масти]]. Њих користе велики ресторани који пржењем у дубоком уљу производе велике количине након неког времена неупотребљивог уља. Пресретачи купе уље, које касније може бити бачено у смеће или рециклирано претварањем у [[биодизел]].<ref>{{Cite book|url=http://www.ndwrcdp.org/documents/03-cts-16t/03cts16taweb.pdf|title=Assessment of Grease Interceptor Performance|year=2008|publisher=WERF|location=Alexandria, VA|isbn=978-1-84339-526-3|pages=}}</ref>
== Извори ==
| |||