Фрегата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
У доба једрењака је фрегата представљала тип брода који је величином био мањи од [[линијски брод|линијског брода]], а већи од [[корвета|корвете]]. Углавном је служио за патролирање [[океан]]има, борбу против [[пират]]а и [[крстарички рат]] против непријатељске [[трговачка морнарица|трговачке морнарице]]. У [[19. век |19. веку]] је нестао из употребе, а заменила га је [[крстарица]].
То су били ратни бродови бржи од линијских и трговачких бродова, наоружани са 28—44 топа. Главна артиљерија је била смештена на главној покривеној палуби, а имала је 3 јарбола. Биле су углавном намењене за извидање, за борбу против гусара и ескортну службу у прекоморским поседима. Око 1830. почеле су се на фрегате монтирати парне машине са бочним точковима. Прва таква парна фрегата, Пенелопе, уврштена је у британску флоту 1830. На фрегате се од 1843. уградује и пропелер. Све парне фрегате имале су и једра као помоћни погон. Оклопне фрегате, назване у неким РМ оклопњаче, појавиле су се скоро истовремено у другој половини XИX в. у француској и британској РМ. Прва француска оклопна фрегата Ла Глоире (1859), депласмана 5670 т, брзине 12.5 чв, имала је 36 топова калибра 160 мм, смештених у главној батерији и на горњој палуби, и оклоп од 78-120 мм. Крајем XИX в. из оклопних фрегата развиле су се крстарице, а назив фрегата се губи све до ИИ СР.
Све интензивније прекоморско превожење људства, наоружања, опреме, хране, као и масовна примена подморница и авиона у ИИ СР, посебно од стране Сила Осовине, пресудно је утицало на све већу примену ескортирања ратних и трговачких бродова. Због тога водеће земље Савезнице посебно В. Британија и САД, убрзано раде на реконструкцији разарача и других бродова у фрегате, као и на градњи нових фрегата. Основна намена фрегата је противподморничка и противваздушна одбрана конвоја и ратних бродова, а по потреби ангажоване су у извидању и подршци при нападу мањих ратних бродова (торпедних чамаца). У почетку се граде фрегате до 1600 т депласмана, брзине око 20 чв, наоружане са 2—6 топова 102-127 мм и до 8 топова 20-40 мм, по више бацача и клизача дубинских бомби, јежева или сипа, чешће и са торпедним цевима. Све се више опремају новим средствима и за откривање зароњених подморница. Тежи се да фрегате буду што бољих поморачких особина и већег радијуса дејства. Британци су у току рата изградили око 270 фрегата (типова: Ривер, Вау, Блацк Сwан), а Американци око 520 разних ескортних бродова (фрегате типа Цолонy). То је принудило противничке подморнице да се све више задржавају под водом и нападају у подводној вожњи. Савезнички губици у бродовимаод непријатељевих подморница у другом делу рата све су се више смањивали.
Послератни нагли развој авијације, подморница и нуклеарног оружја, још више је потенцирао даљу реконструкцију и новоградњу квалитетнијих фрегата. Према економским могућностима многе земље, посебно у водећим РМ, теже стварању што већег броја фрегати које ће одговарати условима борбе против савремених подморница и авијације, и што веће заштите посада од дејства нуклеарног, хемијског и биолошког оружја.
Модерна фрегата потиче од класе [[ескортни разарач|ескортних разарача]] која се развила у [[Други светски рат|Другом светском рату]], и којој је главни задатак била заштита конвоја и [[подморница|противподморничка]] борба. Данас су фрегате осим са топовима и митраљезима опремљене ракетним наоружањем, а по својој величини и ватреној моћи су се приближиле класичним [[разарач]]има. У многим [[ратна морнарица|морнарицама]], поготово оним мањим, представљају [[капитални брод|капиталне бродове]].
Линија 36 ⟶ 39:
[[sv:Fregatt]]
[[zh:护卫舰]]
==Спољашње везе==
*[http://www.paluba.info ПАЛУБАинфо]
| |||