Прибадача — разлика између измена

На једној страни заобљене игле за шивење користе се већ неколико хиљада година. Испрва, правили су их [[Сумер]]ци (5000. пре нове ере) од гвожђа и костију, а све у настојању да спрече спадање одеће. Касније су ове прибадаче коришћене и у сврхе прављења свежњева папира од одвојених листова. Тако је настао и први књишки повез, али и први причвршћивач одеће.<ref>{{Cite book|last=Petroski|first=Henry|title=The Evolution of Useful Things|year=1993|publisher=Knopf|location=New York|page=53|isbn=978-0679740391|pages=}}</ref>

Савремене шпенадле (мисли се на оне из историјског периода, из нове ере) изворно су се правиле од [[месинг]]а, чврстога метала од кога се прави бижутерија. Много јачи челик убрзо је сменио месинг у овој употреби, али је имао значајан недостатак — веома брзо је рђао, а тај процес није се могао спречити (наиме, у то време нису постојали [[нерђајући челици]]). Тако је отпочела производња за тадашње стандарде висококвалитетних чиода од [[никл]]а, али и он је показао склоности ка рђању при високој влажности ваздуха. По питању кућне употребе, све време су се употребљавале челичне игле. Обичним људима њихово рђање није сметало, јер су у сваком случају биле једнократне. Користиле су се при шивењу одеће, што није нужно био свакодневни посао.<ref>{{Cite book|last=Bidgman|first=Roger|title=1000 Inventions & Discoveries|year=2002|publisher=Dorling Kindersley Publishing|location=New York|page=126|isbn=978-1405314190|pages=}}</ref>