[[Датотека:Donja Zeta u srednjem vijeku 1 ciril.svg|thumb|300px|десно|Доња Зета]]
[[Датотека:Gornja i Donja Zeta u 15 vijeku ciril.svg|thumb|300px|десно|Доња и [[Горња Зета]]]]
Доња и [[Горња Зета]] се у савременим изворима почињу разликовати пред крај XIV вијека, као последица ширења имена Зете. Као ни [[Горња Зета|Горња]], ни Доња Зета није била искључиво планинска или равничарска. Доња је заузимала предио између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Јадранско море|Јадранског мора]] , са данашњом Крајином (јужна обала језера) и планинама [[Суторман]] и [[Румија]]. Граница је била и дуж тока ријеке [[Бојана (река)|Бојане]], од Скадарског језера до мора. Доњој Зети припада приморје од ушћа Бојане до Бококоторског залива (не рачунајући град [[Котор]] и ближу околину) а самим тим и предјели дукљанских жупа на јадранској обали ([[Облик (жупа)|Облик]] , [[Кукева (жупа)|Кукова]] и [[Грбаљ]]). У њу су , од значајнијих мјеста, спадали и утврђени градови: [[Стари Бар|Бар]], [[Улцињ]] и [[Будва]].
Граница између двије Зете не може се прецизно повући, али се могу одредити планинска подручја гдје су се сусретале.
