Mimesis, дело Ериха Ауербаха — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ово је о конкретном делу, не о термину; уклоњени викилинкови
м ситно сређивање
Ред 1:
Предмет књиге Мимесис је тумачење стварности у књижевном приказивању или «подражавању»„подражавању“ у западној књижевности. Књига се састоји из двадесет независних студија које се баве текстовима из временског периода од преко три миленијума. Представља историју реализма од [[Хомер]]а до [[Џемс Џојс|Џемса Џојсa]] и [[Вирџинија Вулф|Вирџиније Вулф]], засновану на стилистичким анализама појединих одломака.
 
[[Ерих Ауербах|Ауербах]] је термин мимесис преузео од [[Платон]]а, код којег је употреба овог термина ограничена на уметност. Мимесис као естетска категорија преузета из грчке филозофије означава «подражавање, «репродукцију»„репродукцију“ и односи се на [[реализам]] у ширем значењу те речи. Његово схватање појма мимесис ближе је Аристотеловом тумачењу као подражавање бићу ствари.
 
Ауербах је значење појма реализам веома проширио. Реализам код њега није више појам књижевне историје већ поетике, важећи за сва времена. Мимесис је иманентна особина [[књижевност]]и. Преко стилске анализе одабраних текстова показао је како се схватање о подражавању односно реалности мењало кроз време. У поље испитивања реализма уводи и Џемса Џојса и Вирџинију Вулф чиме се приближио схватањима француског марксистичког мислиоца Рожеа Гародија о «реализму„реализму без обала»обала“.
 
По Ауербаху Хомеров и старозаветни реализам конститутивно су утицали на европску презентацију стварности. Оба ова стила, Хомеров и старозаветни, представљају тачку од које креће у испитивању како је стварност приказивана у западној књижевности.