Бенито Мусолини — разлика између измена

 

== Успостављање диктатуре ==

У почетку су Мусолинију подршку пружили посланици Либералне странке у парламенту. Уз њихову помоћ Дуче (Вођа) је увео строгу цензуру и изменио изборни закон тако да је у периоду од [[1925]] до [[1926]]. успео присвојити сву диктаторску моћ и ликвидирати све друге политичке странке. Вешто користећи апослутну контролу над штампом, поступно је градио легенду о Дучеу као човеку који је увек у праву и који је способан да реши све политичке и економске проблеме. Захваљујући томе Италија је ускоро постала полицијска држава. У различитим временским размацима Мусолини је лично преузимао вођење министарства унутрашњих послова, спољних послова, колонија, градских управа, војске и оружаних служби те јавних радова. Понекад је истовремено био на челу више министарстава, а уједно је био и председник владе. Истовремено је био вођа свемоћне Фашистичке странке и наоружане Фашистичке милиције. На тај је начин успео задржати моћ у властитим рукама и спречити појављивање било каквог супарника. Но, то је била цена стварања режима који је био превише централизован, неефикасан и корумпиран. До [[1926]]. у Италији је успостављен једнопартијски тоталитарни режим. Већи део времена Дуче је проводио ширећи пропаганду, било у Италији или изван ње, и ту је његово новинарско искуство било непроцењиво. Новине, радио, образовни систем и кинематографија били су брижљиво надгледани како би створили илузију да је фашизам доктрина за 20. век која ће заменити либерализам и демократију. Принципи фашистичке доктрине објављени су у једном чланку, који је наводно написао Мусолини, а који се [[1932]]. појавио у Италијанској енциклопедији (''Enciclopedia Italiana''). Године [[1929]]. потписао је конкордат с [[Ватикан]]ом, којим је италијанска држава напокон призната од римокатоличке цркве. За време фашистичке диктатуре парламентарни систем је практично укинут. Закони су поново писани. Сви учитељи у школама и на факултетима морали су се заклети да ће бранити фашистички режим. Уреднике новина именовао је лично Мусолини, а нико ко није имао писмено одобрење Фашистичке странке није се могао бавити новинарством. Трговачка друштва су лишена било какве независности и интегрисана су у оно што се називало корпоративни систем. Основна намера која је стајала иза формирања корпоративног система, а која никада није до краја реализована, била је да се сви италијански грађани учлане у различите професионалне организације или корпорације које надзире влада како би се остварила потпуна државна контрола над становништвом Италије.