Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

| утицао_на = [[Кристијан Вулф (филозоф)|Кристијан Вулф]]<br />[[Имануел Кант]]<br />[[Бертранд Расел|Бертран Расел]]<br />[[Абрахам Робинсон]]

}}

 

Лајбниц је дао велики допринос у [[физика|физици]] (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, [[биологија|биологији]], [[медицина|медицини]], [[геологија|геологији]], [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], [[психологија|психологији]], [[информатика|информатици]].<ref>Bodemann, Eduard, ''Die Leibniz-Handschriften der Königlichen öffentlichen Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966).</ref><ref>Bodemann, Eduard, ''Der Briefwechsel des Gottfried Wilhelm Leibniz in der Königlichen öffentliche Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966)</ref><ref>Ravier, Émile, ''Bibliographie des œuvres de Leibniz'', Paris: Alcan, 1937 (anastatic reprint Hildesheim: Georg Olms, 1966).</ref> Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.<ref>{{cite book|last=Baird|first=Forrest E. |authorlink= |last2=Kaufmann|first2=Walter|title=From Plato to Derrida |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2008|location=Upper Saddle River, New Jersey |url= |doi= |id= |id=ISBN 978-0-13-158591-1 }}</ref>

Лајбниц назива људску душу духовним аутоматом, јер она сва своја стања развија из саме себе. Он је појам душе изразио с идеалистичког становишта, а њему су се придружили сви други новији идеалисти. Према Лајбницу се стварност састоји из једног бесконачног броја бестелесних простих појединачних супстанција, чија је унутарња суштина снага представљања. Али такве суштине су душе, а Лајбниц их отуда назива -{ames}- или, на основу њихове јединствености, монаде. Отуда код Лајбница само душе чине стварност: све монаде је путем темељних разлика снаге представљања и мањег и већег савршенства које почива на њој творац довео у једном заувек успостављену хармонију (престабилизована хармонија); свака је створена с обзиром на другу. Ако је у једној монади толико савршенства колико у другима несавршености, онда оне свеукупно образују агрегат монада, од којих прва функционише као централна монада. Чулна представа таквог агрегата монада схвата такав агрегат као тело. Људска душа је посебно једна таква централна монада која путем размене својих представа стоји такође у узајамним односима према свом телу и у себи укључује развој путем отицања и притицања делова. Лајбницу се прикључује [[Кристијан Вулф]] за кога је душа проста супстанија са снагом да себи представља свет (-{vis repraesentativa universi}-).

 

 

Лајбниц је измислио универзални језик за логику и као младић почео да проучава симболичку логику. Од њега потичу први покушаји да се логика формулише као аксиоматски систем. Такође је предузео прве покушаје да логику обрађује у оквиру формалних рачуна. Израз који је Лајбниц користио за симболичку логику коју је развио је -{characteristica universlis}-, „општа одлика или вештина означавања“.<ref>Hostler, John, 1975. ''Leibniz's Moral Philosophy''. UK: Duckworth.</ref><ref>Ishiguro, Hidé 1990. ''Leibniz's Philosophy of Logic and Language''. Cambridge University Press.</ref><ref>LeClerc, Ivor, (ed.), 1973. ''The Philosophy of Leibniz and the Modern World''. Vanderbilt University Press.</ref><ref>Hall, A. R., 1980. ''Philosophers at War: The Quarrel between Newton and Leibniz''. Cambridge University Press.</ref>