Вилхелм Фуртвенглер — разлика између измена

 

 

 

Веома битан део каријере Вилхелма Фуртвенглера се односи на његов сукоб са Артуром Тосканинијем. Ове две диригентске громаде прве половине 20. века представљају антиподе у диригентској пракси. На само да су били у сталној трци за диригентским троном тог времена, већ су и њихови приступи музици, и њихови стилови у дириговању били потпуно различити. Фуртвенглеров стил се огледао у субјективном приступу. Он је, не држећи се у потпуности партитуре, производио произвољан звук, не следећи у потпуности ноте, већ стварајући логичке целине у музици. То је понекад производило јако брз, понекад готово тром темпо, али увек чист тон и дивну музику. Са друге стране је био објективан и невероватно прецизан Тосканини. Једном приликом је Фуртвенглер присуствовао Тосканинијевој проби девете симфоније [[Лудвиг ван Бетовен|Лудвига ван Бетовена]]. Када је Тосканини прецизно извео почетне тактове, Фуртвенглер је узвикнуо: “Проклети тактодавац!“, и одмах напустио салу.