Арктик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.186.141 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
Нема описа измене
Ред 7:
Око 2/3 арктичких области захвата Северни ледени океан, који је највећим делом прекривен релативно танким леденим слојем. Температура воде на површини износи око -1 °C, зимске ваздушне температуре се спуштају до - 40 °C, а у летњним месецима се крећу од 0 до 1 степен. Испод површине леда температура морске воде расте до 4 на дну океана. У кратком летњем периоду санте не рубу океана се отапају, ломе и пливају као специфично лакше по површини океана. Одломљене ледене брегове носе морске струје. Некада су те ледене санте представљале велику опасност за пловидбу, јер су ношене хладним поларним струјама допирале до северног дела Атлантика. Тако је у северном Атлантику настрадао некада највећи путнички брод Титаник 1912. године, који је превозио путнике из Европе у Америку. Пловидбу северним поморским путем олакшава утицај топле Голфске струје, која температуру океана знатно ублажава до луке Мурманск.
 
Арктичка клима је веома хладна. Најхладније је у [[Верхојанск]]у око -68 °C и [[Ојмјакон]]у до -78 °C, јер су то области Сибира. Још у периоду од9од 9. до. 12. века почела су истраживања у области Арктика. Норвешки [[Викинзи]] открили су Исланд, Гренланд, Лабрадор и Бело море. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] настављена су истраживања, углавном ради подизања арктичких ваздухопловних база. Две америчке подморнице „Наутилус“ и „Скејт“ стигле су 1958. на Северни пол пловећи испод поларног леда.
 
== Истраживање ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Арктик