Хари Труман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 169:
У року од две седмице издао је [[Извршна наредба 9981|извршну наредбу 9981.]], којем је расно интегрирао америчку војску по завршетку [[Други светски рат|другог светског рата]]. труман је узео одређени политички ризик у подупирању људских права и многи сезонски демократски бојали су се да ако изгубе помоћ десних демократа, да би се демократска странка могла распасти. Страх је био - [[Стром Турмонд]] се кандидирао за председника и водио је снажни револт јужних "државних права" против Труманове демократске странке. Револт на десној узвраћен је револтом на левој страни, којег је водио бивши потпредседник [[Анри Волес]] са својом Прогресивном странком. Одмах након своје пост FDR-овске конвенције, демократска странка се распадала. победа у студеном чинила се неостваривом, јер се странка није једноставно распала него поделила на три стране.
 
[[Слика:Deweytruman12.jpg |200п|thumb|Труман држи у руцима, пред новинарима насловницу ''Chicago Tribunea'' чији је главни наслов ''"Девеј победио Трумана"''.]]
Уследила је необична председничка одисеја од 21,928 km, до тада неостварен апел нацији. Труман и његови сарадници прошли су целу државу у председничком влаку. Његова ''"whistlestop"'' тактика одржавања кратких говора са задње платформе вагона ''[[Фернандо Магелан|Фернанда Магелана]]'' постала је једна од главних икона целе кампање <ref>{{cite news | url=http://www.lakemirabel.com/Railroad/POTUS1.html | title=Све о вожњи влаком за време избора 1948. | publisher=ПОТУС на Њу Хавену | date=}}</ref> . Његови наступи, као онај на тргу у [[Харисбург (Илиноис)|Харисбургу]], [[Илиноис]] постали су изузетно популарни и привлачили су велике групе људи. Шест стајања у [[Мичиген (држава)|Мичигену]] привукли су укупно пола милиона људи, док је стајање у [[Њујорк|Њујорку]] привукло око милиона људи. Масивни, најчешће спонтани, одазиви говоре означили су велику промену у кампањи, државне новинске агенције нису те говоре и одазиве сматрали озбиљним, али су и даље објављивали да је победа Томаса Девеја (наводно) сигурна. Један од разлога зашто су новине шириле тај нетачни извештај је тај да су они те анкете о популарности кандидата објављали у време када већина људи, поготово Труманових поборника, није поседовала телефон. Та чињеница узроковала је да Девеј добије велике шансе, а да Труман буде проглашен као сигурни губитник.