Отворите главни мени

Промене

58 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Поправљене везе: врстаВрста (биологија) (2), приматПримати користећи Dab solver
}}
 
'''Карл фон Лине''' ({{јез-шв|Carl von Linné}}; [[Росхулт]], [[23. мај]] [[1707]] — [[Хамарби]], [[10. јануар]] [[1778]]) био је [[шведска|шведски]] [[природњак]] и [[научник]], познат као „отац таксономије“,{{sfn|Mayr|1982|p=171}} а такође се сматра и једним од „очева модерне екологије“.{{sfn|Fralish|Franklin|2002|p=3}} Оснивач је систематике, биолошке дисциплине. Увео је [[Биномијална номенклатура|биномијалну номенклатуру]], по којој се назив сваке [[врстаВрста (биологија)|врсте]] састоји из две речи — назива [[род (биологија)|рода]] и описа врсте, а сва научна имена живих бића која је он дефинисао имају уз назив рода и врсте скраћеницу ''-{L.}-'' која означава да им је име дао сам Лине. Овај шведски природњак је
дао и научно име људској врсти — ''-{[[Човек|Homo sapiens]]}-'' — и класификовао је у ред ''-{[[Примати|Primates]]}-''. Линеов хијерархијски систем, односно рангирање од вишим ка нижим таксонима (раздео — класа — ред — фамилија — род — врста) и обрнуто, остао је непромењен до данас.
 
У Упсали је обновио универзитетску ботаничку башту,{{sfn|Anderson|1997|p=73}} те уредио биљке према његовом систему класификације, направио још три експедиције у различитим деловима Шведске и инспирисао генерације студената. Године [[1750]], Лине је постао [[ректор]] Универзитета у Упсали, са чиме почиње период у којем природне науке постале поштоване.{{sfn|Anderson|2013|p=69}} Највероватније његов најважнији допринос за време проведено Упсали јесте време које је провео подучавајући студенте, а многи од њих отпутовали су у разна места на свету, како би прикупљали ботаничке узорке — укупно деветнаест њих је отишло на различите експедиције. Лине је своје најбоље студенте називао „апостолима“,{{sfn|Gribbin|Gribbin|2008|p=56—57}} а његов најпознатији ученик, [[Данијел Соландер]], био је природњак на првом путовању око света капетана [[Џејмс Кук|Џејмса Кука]], те је у Европу донео прве колекције биљака из Аустралије и Јужног Пацифика.{{sfn|Cavendish|2005|p=487}} Линеова предавања била су веома посећена и често их је одржавао у Ботаничкој башти. Покушао је да научи студенте да мисле својом главом и не верујем никоме, чак ни њему. Од његових предавања, једино су популарније биле ботаничке екскурзије одржаване сваке суботе током лета, где су Лине и његови студенти истраживали флору и фауну у близини Упсале.{{sfn|Blunt|2001|p=173—174}}
 
Пре Линеа, именовања врста варирало је од научника до научника. Многи биолози давали су врстама дуга описна имена, гломазне латинске називе, тако да научници када су поредили два описа неке врсте нису могли да са сигурношћу тврде који организми се помињу.{{sfn|Rice|2009|p=247}} Потреба за ефективним именовањем постала је већа, након што је огроман број биљака и животиња донесен у Европу из Азије, Африке и Америке. Након експериментисања са разним алтернативама, Лине је поједноставио именовање означавајући [[Род (биологија)|род]] једним латинским именом, а [[врстаВрста (биологија)|врсту]] једним [[придеви|придевом]] — та два имена чине име врсте биномијалним ({{јез-лат|binomen}} — „два имена“).{{sfn|Rice|2009|p=247}} Овај биномијални систем брзо је постао стандардни систем за именовање врста. Најстарија имена биљака, која се и данас користе, објављена су у књизи „Врсте биљака“ ({{јез-лат|Species Plantarum}}) из [[1753]]. године, док су најстарија имена животиња она која се налазе у десетом издању „Система природе“ ({{јез-лат|Systema Naturæ}}) из [[1758]]. године. Иако Лине није био први који је користио биномијална имена, био је први који их је користио доследно, и из тог разлога, латински називи које су природњаци користили пре Линеа, обично се не сматрају важећим по правилима номенклатуре.{{sfn|Rice|2009|p=247}}
 
=== Последње године и смрт ===
 
=== -{''Anthropomorpha''}- ===
Почињући прво издање -{''Systema Naturae''}-, Лине је класификовао људе међу [[Примати|примат]]е (како су касније названи). Током боравка у Хартекампу, имао је прилику да испита неколико мајмуна и истакао сличности између њих и човека. Нагласио је да у основи имају исту анатомију, а изузев [[говор]]а, није нашао друге разлике. -{Frängsmyr ''et al.''}- (1983) цитирају Линеа, објашњавајући да су стварне разлике нужно одсутне из његовог система класификације, ако то нису биле [[морфологија (биологија) | морфолошке]] карактеристике: ''„Ја добро знам шта је сјајно велика разлика која постоји [између] човека и ''бештије'' (дословно, „звер“, то јест, нељудска животиња) кад их гледам из угла [[морал]]ности. Човек је животиња за коју је [[Креатор]] видео да се уклапа у част с таквим величанственим [[ум]]ом и подразумевајуће усвоеним способностима које га припремају за племенитији живот“'',<ref>https://books.google.com/books?id=wIkOAAAAQAAJ&pg=PA179#v=onepage&q&f=false books.google.com.</ref> међу којима Лине наводи значајан капацитет за уочавање узрока, као и разликовање карактеристика људи.
 
Овај део Линеове класификације је претрпео критику других, тада познатих биолога, као што су [[Johan Gottschalk Wallerius|Јохан Готшалк Валеријус]], [[Jacob Theodor Klein|Јаков Теодор Клејн]] и [[Johann Georg Gmelin|Јохан Георг Гмелин]] на темељу тога да је нелогично да се човек опише као „човеколики“.<ref>{{cite web |url=http://linnaeus.c18.net/Letters/display_txt.php?id_letter=L0759 |author=Johann Georg Gmelin |title=Letter to Carl Linnaeus |date=30. 12. 1746 |location=St. Petersburg, Russia |work=The Linnean Correspondence |accessdate=4. 10. 2011 |id=L0759}}</ref><ref>{{cite web |url=http://linnaeus.c18.net/Letters/display_txt.php?id_letter=L0783 |author=Carl Linnaeus |title=Letter to Johann Georg Gmelin |date=25. 2. 1747 |location=Uppsala, Sweden |work=The Linnean Correspondence |accessdate=4. 10. 2011 |id=L0783}}</ref><ref>[http://linnaeus.c18.net/mss_combine/UUB/L-GmelinJG/L0783-a-150-02.jpg JPG]</ref><ref>http://groups.google.com/group/talk.origins/browse_thread/thread/39a07ac72ab23aed/</ref><ref>Slotkin|Slotkin (1965)]], [https://books.google.com/books?id=wIkOAAAAQAAJ&pg=PA180#v=onepage&q&f=false p. 180].|group=note}}</ref>
[[Датотека:Antropomorpha12c.png|thumb|300px|Детаљи из 6. издања -{''Systema Naturae''}- ([[1748]]) који описују
-{''[[Anthropomorpha|Ant[h]ropomorpha]]''}- са поделом између -{''Homo'' ''Simia''}-]]