Википедија

Хари Труман — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Мења: zh:哈利·S·杜鲁门
Нема описа измене
Ред 1:
{{Председник
| име=Хари Труман
| слика=Harry-truman.jpg
| ред=33. [[председник САД]]
Линија 13 ⟶ 14:
| партија=[[Демократска странка САД]]
}}
'''Хари С. Труман''' ([[Енглески језик|енг.]] ''Harry S. Truman''; рођен [[8. мај|8. маја]] [[1884]]. у Ламару, [[Мисури (држава)|Мисури]], [[САД]] - † [[26. децембар|26. децембра]] [[1972]]. у [[Канзас Сити|Канзас Ситију]], Мисури, САД) је био политичар и 33. председник САД-а у периоду од [[1945]]. - [[1953]]. године.. У домаћој политици, Труман се суочио са многим изазовима: бурна претворба еконимије обиљежена великим оскудицима и бројним штрајковима, пролазак [[Тафт-Харлеј|Тафт-Харлеја]] а поред његова вета <ref>{{cite news | url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,869269,00.html | title=Вето Трумана | publisher=Чланак из Тајма из 1959. који се односи на Труманов вето. | date=}}</ref> . Након изненађујуће победе на изборима [[1948.]], није био успешан у провођењу свог [[Либерализам|Фер Дил]] програма <ref>{{cite news | url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,801882,00.html | title=Уметност могућег | publisher=Тајм из 1949. | date=}}</ref> . Користио је извршне наредбе како би започео десегрегацију [[Војска Сједињених Америчких Држава|америчке војске]] и како би започео низ тестова верности како би избацио стотине симпатизера [[Комунизам|комунизма]] из владе. Снажно се противио обавезним присегама верности за владине запосленике, став који је његову владу ставио на мету критика које су је оптуживале да је блага према комунизму. Корупција у његовој влади дошла је до његово г кабинета и запосленика беле куће. У једном од многих скандала, 166 радника је дало отказ или је отпуштено накнадно због финанцијског непоштивања у [[ИРС|ИРС-у]]. Републиканци су корупцију ставили на врх листе проблема у својој кампанји из [[1952]] <ref>{{cite news | url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,867099-3,00.html | title=Корупцијски Проблем:Пандорина кутија, реферира на председничку кампању из 1952. | publisher=Тајм из 1956. | date=}}</ref> .
 
Труманово председништво било је препуно догађаја што се тиче спољних послова: капитулација [[Нацистичка Немачка|Тречег Рајха]], [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|атомско бомбардирање Хирошиме и Нагасакија]], капитулација [[Јапан|Јапана]], крај [[Други светски рат|другог светског рата]], оснивање [[Уједињене нације|УН-а]], [[Маршалов план]] о обнови европе, Труманова доктрина о заустављању ширења комунизма, почетак [[Хладни рат|хладног рата]], стварање [[НАТО|НАТО-а]] и [[Корејски рат]]. Тај рат је постао ситуација без победника у којој је погинуло преко 30,000 американца. Након обећања да „че посетити Кореју" и стављањем приоритета на решавање тзв. „нереда у [[Вашингтон|Вашингтону]]" <ref>{{cite news | url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,816934-1,00.html | title=Далеки запад | publisher=Тајм из 1952. | date=}}</ref> , републиканац [[Двајт Д. Ајзенхауер]] је прекинуо 20-годишњу власт демократа поразивши Трумановог изборног кандидата [[Едлеј Стивенсон|Едлеја Стивенсона]] на председничким изборима [[1953]]. У мировини, Труман је написао своје Мемоаре.
Линија 28 ⟶ 29:
Као дете Труман је имао 3 занимације: глазба, читање и историја, све три потакнуте од стране његове мајке. Труман је био близак са својим мајком све до њене смрти, а чак и као председник је тражио њене савете. Свако јутро би се будио у 5 сати да би већбао клавир и ишао би у градско глазбено казалиште два пута недељно, дои своје петнаесте године. Труман је такође прочитао велики део популарне историје. након дипломирања на школи у Инпенденцу, Труман је радио на железници у [[Њу Мексико|Санта Фе]]у, спавајући у камповима близу железнице. од тада је радио низ достављачких послова. У Грандвијеву се вратио [[1906]]., и био је тамо до [[1917.]] када је отишао у војску.
 
До краја свог живота, Труман се носталгично присећао година које је провео на фарми, често и са театралним ефектима. Године физички захтевног рада које је провео у Грандвијеву биле су стварне, али и једно формативно искуство. У том периоду упознао је он своју супругу [[Бес Волес Труман|Бес Волес]] коју је и запросио [[1911.]], она га је одбила. Труман је рекао да жели зарадити више новца него сељак да је идући пут запроси. Идући пут је је запросио [[1918.]] када се вратио као ветеран из [[Први светски рат|Првог светског рата]], и то успешно.
 
Он је био једоини председник који је служио након [[1870.]], а да није имао диплому са колеџа: његов слаби вид га је спречио да се упише на [[Војна академија Вест Поинт|Вест Поинт]], што је био његов сан из детињства, а финасије су га спречиле да добије диплому негде друго. Труман је студирао право 2 године у [[Канзас Сити]]ју у теком [[1920]]-их. постао је члан Ламба Хи-Алфа братства.
Линија 169 ⟶ 170:
У року од две седмице издао је [[Извршна наредба 9981|извршну наредбу 9981.]], којем је расно интегрирао америчку војску по завршетку [[Други светски рат|другог светског рата]]. труман је узео одређени политички ризик у подупирању људских права и многи сезонски демократски бојали су се да ако изгубе помоћ десних демократа, да би се демократска странка могла распасти. Страх је био - [[Стром Турмонд]] се кандидирао за председника и водио је снажни револт јужних "државних права" против Труманове демократске странке. Револт на десној узвраћен је револтом на левој страни, којег је водио бивши потпредседник [[Анри Волес]] са својом Прогресивном странком. Одмах након своје пост FDR-овске конвенције, демократска странка се распадала. победа у студеном чинила се неостваривом, јер се странка није једноставно распала него поделила на три стране.
 
[[Слика:Deweytruman12.jpg|200п|thumb|Труман држи у руцима, пред новинарима насловницу ''Chicago Tribunea'' чији је главни наслов ''"Девеј победио Трумана"''.]]
Уследила је необична председничка одисеја од 21,928 km, до тада неостварен апел нацији. Труман и његови сарадници прошли су целу државу у председничком влаку. Његова ''"whistlestop"'' тактика одржавања кратких говора са задње платформе вагона ''[[Фернандо Магелан|Фернанда Магелана]]'' постала је једна од главних икона целе кампање <ref>{{cite news | url=http://www.lakemirabel.com/Railroad/POTUS1.html | title=Све о вожњи влаком за време избора 1948. | publisher=ПОТУС на Њу Хавену | date=}}</ref> . Његови наступи, као онај на тргу у [[Харисбург (Илиноис)|Харисбургу]], [[Илиноис]] постали су изузетно популарни и привлачили су велике групе људи. Шест стајања у [[Мичиген (држава)|Мичигену]] привукли су укупно пола милиона људи, док је стајање у [[Њујорк|Њујорку]] привукло око милиона људи. Масивни, најчешће спонтани, одазиви говоре означили су велику промену у кампањи, државне новинске агенције нису те говоре и одазиве сматрали озбиљним, али су и даље објављивали да је победа Томаса Девеја (наводно) сигурна. Један од разлога зашто су новине шириле тај нетачни извештај је тај да су они те анкете о популарности кандидата објављали у време када већина људи, поготово Труманових поборника, није поседовала телефон. Та чињеница узроковала је да Девеј добије велике шансе, а да Труман буде проглашен као сигурни губитник.
 
Ред 238:
!bgcolor="#000000" colspan="3"|
|-
|align="left"|PredsjednikПредседник||align="left" |'''HarryХари SС. TrumanТруман'''||align="left"|1945. – 1953.
|-
|align="left"|PotpredsjednikПотпредседник||align="left"|''нико''||align="left"|1945. – 1949.
|-
|align="left"|&nbsp;||align="left"|Елбен В. Барклеј||align="left"|1949. – 1953.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хари_Труман”