Филип Вишњић — разлика између измена

Први српски устанак дочекао је у свом завичају. Слушао је како се турске војске скупљају на Дрини и одлазе да угуше буну. Гледао је закрчене друмове од турских бегунаца и рањеника након велике српске победе на Мишару. Са српском војском која се 1809. повлачила из Семберије избегао је Филип у Србију. Од тада ће слепи гуслар живети на дринском ратишту, крај Bојника. Наћи ће се некад усред окршаја, као 1810. када је својом песмом бодрио устанике да одбране Лозницу. После боја Вишњић је певао и Карађорђу, ћутљивом вожду, који је с њим проговорио неколико речи. Био је омиљен гост у кућама устаничких војвода, Луке Лазаревића и Стојана Чупића. Змај од Ноћаја Вишњићу је за песму ''Бој на Салашу'' даровао белца, па је неко време колима путовао по Србији.

 

После пропасти Првог српског устанка, Филип Вишњић је прешао у [[Срем]] и настанио се у селу Грку, данашњем [[Вишњићево|Вишњићеву]]. У овом селу је живео на сличан начин као и пре устанка, али у сасвим другачијим приликама; ишао је по селима и градовима широм Срема, [[Славонија|Славоније]], [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а, певајући песме. Али сада је његов репертоар био сасвим различит. У њему су главно место заузимале песме о српској буни које је сам испевао.