Амбар са котобањом у Ашањи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона |
м clean up |
||
Ред 24:
}}
'''Амбар са котобањом у Ашањи''', месту у [[Општина Пећинци|општини Пећинци]], према урезаној години настанка на [[забат]]у [[амбар]]а, подигнут је [[1929]]. године, убраја се у [[Споменик културе|споменике културе]] од великог значаја.
== Изглед ==
Амбар са кошем (чардаком, салашем) за [[кукуруз]], у регионалном називу котобањом, настаје као обједињена градња услед рационалног коришћења простора за формирање кућишта у збијеним сремским селима. Градио га је мајстор Пера Вукосављевић из Ашање. Амбар и котобања, између којих је зидана шупа, постављени су на зидове од опеке под заједнички двосливни кров покривен бибер [[цреп]]ом. Прелом крова на споју са шупом указује на претпоставку да је заједнички објекат накнадног настанка; или спајањем два засебна или грађењем котобање у време формирања заједничког објекта, на шта указује њен једноставан изглед. Уколико је тачна друга претпоставка, онда је амбар са котобањом настао после 1929. године.
Амбар са [[трем]]ом је грађен у скелетној храстовој конструкцији, са усправно низаним даскама међу стубовима конструкције. Трем са испустом је богато украшен дрвеном резаном профилацијом ограде и стубова, који употпуњује поткровна лајсна резана наизменично у облику полукруга и стилизованог цвета. Забат на уличној страни био је осликан темама и личностима из српске историје. У пољима на која је гредицама подељен, самоуки сликар Иван Миловановић Аџић приказао је сцене Крунисање цара Душана, Сеоба Срба и Хајдук Вељко. Слике су уништене за време [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Линија 47 ⟶ 46:
----
<small>{{sanu.ac.rs}}</small>
[[Категорија:Споменици културе Србије]]
| |||