Болест — разлика између измена

[[Датотека:Michael Ancher 001.jpg|мини|десно|250п|''Болесна девојка'', насликао [[Микаел Петер Анкер|Микаел Анкер]]]]

 

Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' ([[грчки језик|грч.]] -{''iatros''}- = лекар).

Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др.

 

 

Почетак болести може бити изненадан ([[мождани удар]], акутни [[срчани удар|инфаркт миокарда]]) или постепен (малигни [[тумор]]и, [[каријес]], [[туберкулоза]]). Постоји подела болести на ''акутне'' и ''хроничне''. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чине ''субакутне болести''.

Болест је праћена субјективним сметњама или ''симптомима'' ({{јез-лат|symptoma morbi}}) и ''знацима'' ({{јез-лат|signum morbi}}). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд. ''Синдром'' ({{јез-лат|syndroma}}) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.

 

 

Поступак препознавања и утврђивања болести се назива ''[[дијагностика|дијагноза]]'' ({{јез-лат|diagnosis}}), а иста се поставља на основу симптома и знакова, односно помоћу [[анамнеза (медицина)|анамнезе]], физичког прегледа и допунских дијагностичких поступака.

 

'''Болести домаћих животиња''' не разликују се пуно од болести људи. Многе су заједничке и често се преносе од животиња на људе (тзв. зоонозе). Нарочиту важност имају заразне и паразитне болести. Њихово сузбијање регулисано је [[закон]]ом, због штета које наносе привреди и због опасности по здравље људи. Од болести које нападају [[коњи|коње]] важна је [[сакагија]], а веома су чести разни поремећаји органа за варење (колике). Код [[domaće govedo|крава]] су честе [[туберкулоза]], [[бруцелоза]], [[простретл]], [[шуштавац]] и [[пироплазмоза]], а доста штете наносе обољења органа за варење (нарочито надув). Козе првенствено оболевају од бруцелозе, а овце од [[богиње|богиња]], [[пироплазмоза|пироплазмозе]], [[шуга|шуге]] и паразитских болести неких унутрашњих органа (метиљавост). [[Свиња|Свиње]] оболевају од [[куга|куге]], [[црвени ветар|црвеног ветра]] и [[бруцелоза|бруцелозе]]. Код [[пас]]а и [[мачка|мачака]] у нашим крајевима најважније је [[besnilo|беснило]], а код пернате живине [[куга]], [[колера]] и [[тифус]]. Дивље животиње могу такође страдати од разних болести: нпр. [[зец|зечеви]] од [[туларемија|туларемије]], [[пчела|пчеле]] од [[пчелиње легло|пчелињег легла]], итд.

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Diseases and disorders}}

 

[[Категорија:Болести]]