Водник — разлика између измена

'''Водник''' је у [[Војска Србије|Војсци Србије]] први [[подофицир]]ски чин за старешине на положају командира [[одељење (војска)|одељења]] и [[вод (војска)|вода]]. Поред командних водник може бити распоређен и на друге дужности административне и техничке природе у јединицама и установама. У чин водника производе се [[питомац|питомци]] средњих војних школа по завршеном школовању, а под одређеним условима може бити произведен и војних - обвезник. Осим тога, водник је и највиши чин за питомце школа за активне и резервне официре. Осим у Копненој војсци и Ваздухопловству и противваздушној одбрани користи се и у Речној флотили Војске Србије.

 

 

Чин водника се први пут појавио у најамничким и стајаћим [[армија]]ма у [[15. век|XV веку]]. Између [[15. век|XV]] и [[15. век|XVIII века]] био је једини подофицирски чин. У српској војсци се користи од [[1860]]. године, а постојао је и у југословенској војсци као звање за командира вода. Током [[Народноослободилачки рат|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|НОВ и ПОЈ]] уведен је [[1. маја]] [[1943]]. године као трећи подофицирски чин (после [[десетар]]а и [[млађи водник|млађег водника]]). У [[ЈНА|Југословенској народној армији]] установљен је тек [[1964.]] године и као такав постојао је и у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе|Војсци Србије и Црне Горе]].