Дрво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м https
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 4:
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
 
'''Видак Делибашић право бескорисно дрво.Користе га као водонушу више пута ишао по воду него што је он одиграо утакмица за прву екипу и постигнутих поена.Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book |last=Татић| first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 |year=1995| location = Београд | language = | url = | doi = | id = 978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|id=ISBN 978-0-00-220013-4|pages=}}</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url= http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
 
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp 57-59.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрво