Беренгар Иврејски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Нема описа измене |
||
Ред 29:
Лотар је пет година касније умро, а дио хисторичара тврди да га је отровао Беренгар, који се прогласио краљем. Настојећи легитимирати своју власт, настојао је Лотарову удовицу [[Аделаида од Италије|Аделаиду]] присилно удати за свог сина [[Адалберт од Ивреје|Адалберта]]. Када је Аделаиде то одбила, Беренгар ју је дао заточити у замак [[Гарда (Верона)|Гарда]], гдје ју је Wилла стално злостављала. Аделаиде је, међутим, одатле успјела побјећи уз помоћ [[Адалберт Атто од Цаноссе|Адалберта Аттоа од Цаноссе]] те затражити помоћ од Отона. Њемачки краљ је 951. покренуо инвазију на Италију и присилио Беренгара да се склони у [[Сан Марино]]. У међувремену се Отон оженио за Аделаиде, примио заклетве вјерности италијанског племства и себе прогласио "краљем Ломбардије".
То је, на крају признао и сам Беренгар, коме је Отон заузврат прихватио титулу краља Италије, али га присилио да га призна као сизерена. Године 952. је Беренгар у том својству дошао на [[
Међутим, већ 953. је Беренгар дигао устанак и опсјео Верону. Отону је наставио пркосити, а 960. је чак напао [[Папска држава|папска подручја]] под [[Папа Јован XII|Јованом XII]]. Папа је позвао Отона у помоћ и он је разбио Беренгарову војску, те га у децембру 961. након освајања [[Павија|Павије]], прогласио свргнутим. Године 963. је Иванов покушај да иза Отонових леђа преговара с Беренгаровим сином Адалбертом довео до Отоновог марша на Рим у коме је папа свргнут и именован нови папа [[Папа Лав VIII|Лав VIII]]. Беренгар је заробљен и одведен у [[Бамберг]] гдје је умро. Његова супруга је остатак живота провела у самостану.
| |||