Папа Гргур IV — разлика између измена

| понтификат = октобар 827. - 25827—25. јануар 844.

Гргур је био син римског патриција Јована{{sfn|Mann|1906|ppp=190}}{{sfn|DeCormenin|1857|ppp=218}}. У црквену службу ступио је током понтификата папе [[Папа Паскал I|Паскала I]]. Гргур је био кардинал Базилике Светог Марка у Риму{{sfn|Mann|1906|ppp=189}}. Као и његов претходник, Гргур је изабран од стране племства. Једногласно је изабран као најдостојнији да преузме титулу епископа Рима. Упркос противљењу, Гргур је постављен за папу у Латеранској палати након одржаних избора октобра 827. године{{sfn|Hughes|1948|ppp=183}}. Освећење је, међутим, одложено до 29. марта 828. године када је избор Гргура за папу потврђен од стране светоримског цара [[Луј II од Италије|Луја II]]. Ово одлагање је у складу са документом познатим као ''Constitutio romana'' кога је 817. године донео [[Лотар I]]<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Levillain||ppp=644}}</ref>. У складу са овим документом, католичка црква стављена је у подређени положај у односу на Каролиншко царство. Избор папе није могао бити пуноважан без присуства цара.

Понтификат папе Гргура поклапа се са грађанским ратом у [[Каролиншко царство|Каролиншком царству]] између унука [[Карло Велики|Карла Великог]] (синова [[Луј I Побожни|Лудвига Побожног]]), Лотара I, [[Пипин I Аквитански|Пипина I Аквитанског]] и [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I Немачког]]. Лудвигу се 823. године родио син [[Карло Ћелави]] коме је 829. године отац преписао територије Аламанију, Алзас, Рецију и део Бургундије<ref>Karl F. Morrison, "The Gold Medallions of Louis the Pious and Lothaire I and the Synod of Paris (825)" Speculum 36.4 (October 1961:592–599)</ref>. Ове територије биле су преписане старијем Лудвиговом сину Лотару. Тако је избио грађански рат. Гргур је критиковао Карла Ћелавог због те одлуке (829. године){{sfn|Mann|1906|ppp=194}}. Следеће године је Гргур наложио Лују I да своју жену Јудиту ослободи заточеништва у манастиру<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=195-196}}</ref>.

Грађански рат поново се распламсао на Ускрс 833. године. Гргур је стао на страну Лотара тражечи од њега да се измири са оцем. Намеравао је да напусти Рим и лично се придружи Лотару надајући се да ће његово присуство довести до склапања мира<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=197-198}}</ref>. Неки франачки епископи побунили су се против папе и претили су његовим свргавањем<ref>Mann. ppстр. 199-200; DeCormenin. ppстр. 219.</ref>. Војске Луја и Лотара среле су се у близини [[Колмар]]а 24. јуна 833. године. Гргур је покушао да преговара, али му то није успело. Луја су напустиле његове присталице те је он приморан на безусловну предају<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=202-203}}</ref>. Лотар је проглашен за цара, док је Луј свргнут и понижен. Гргур се након ових догађаја вратио у Рим. Луј је повратио престо 834. године<ref>{{harvnb|DeCormenin||ppp=220}}</ref>. Гргур је успео да га убеди да су његове намере биле часне и да је покушао да мирно реши сукоб између Лудвига Побожног и његових синова. Након овог неуспеха, Гргур се до краја свог понтификата посветио унутрашњим црквеним питањима<ref>Levillain. ppстр. 644; Mann. ppстр. 204-205</ref>. Неколико пута је покушавао да измири Лудвигове синове све до 843. године када је [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] постигнут трајан мир.

Гргур је допринео архитектонском развоју Рима. Године 833 потпуно је обновио цркву Светог Марка у Риму украсивши зидове мозаицима у византијском стилу<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=189-190}}</ref>. Обновио је атријум базилике Светог Петра и пренео је у њу тело папе [[Папа Гргур I|Гргура I Великог]]. Из римских катакомби пренео је у новоизграђене капеле тела [[Свети Севастијан|Светог Севастијана]], Тибуртија и Горгонија{{sfn|Goodson|2010|ppp=278}}. Подигао је олтар у цркви Свете Марије у Трастеверу и основао је манастир у близини цркве{{sfn|Mann|1906|ppp=218}}. Поправио је [[Трајанов аквадукт]] који је оштећен током понтификата папе [[Папа Лав III|Лава III]]{{sfn|Mann|1906|ppp=217}}. Обновио је делове луке [[Античка Остија|Остије]] оштећене приликом напада Сарацена и преименовао ју је у '''Грегориополис'''<ref>Mann. ppстр. 216; DeCormenin. ppстр. 219.</ref>.

Гргуров понтификат поклапа се са крајем [[Иконоборство|Иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]]<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=212-213}}</ref>. Гргур је промовисао прославу празника [[Сви свети|Свих светих]] у оквиру Каролиншког царства{{sfn|Mann|1906|ppp=230}}. Поставио је [[Ансгар]]а, "Апостола севера", на место хамбуршко-бременског архиепископа 832. године<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=219-220}}</ref>. Послао је 31. марта 837. године палијум архиепископу у [[Салцбург]]у.