Млетачка република — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додат опис власти у Млетачкој, као и њен утицај. Проширио "Види још" |
додате референце |
||
Ред 75:
Од [[11. век|11.]] до [[13. век]]а проширила је власт на један део [[Ломбардија|Ломбардије]], [[Далмација|Далмацију]], [[Албанија|Албанију]], [[Пелопонез]], [[Крит]], [[Кипар]] и [[Грчка острва|Егејска острва]]; у [[15. век]]у под њену власт пали су градови [[Падова]], [[Виченца]], [[Верона]], [[Бреша]], [[Бергамо]] и др. Експанзија на [[Јадранско море|Јадран]] почиње [[1000]]. године када је дужд [[Петар II Орсеоло]] отргао од хрватске државе већи део Далмације. Нарочиту корист извукла је после [[четврти крсташки рат|четвртог крсташког рата]] када је добила део [[Константинопољ|Цариграда]], [[Пелопонез]]а, [[јонска острва]] и неограничено право трговине; у периоду [[1205]]—[[1358]]. њену врховну власт признао је и [[Дубровачка република|Дубровник]]; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана „господарицом мора“.
Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у [[Средоземно море|Средоземљу]] почело је у [[16. век]]у [[откриће Америке|открићем Америке]] и поморског пута за [[Индија|Индију]], јер су се поморски путеви и светска трговина померили са [[Средоземно море|Средоземног мора]] на [[Атлантски океан]]; од [[16. век]]а губи источне поседе, које јој отимају [[Османско царство|Турци]] ([[Кипар]] [[1571]], [[Крит]] [[1669]]. и др.). Независност је коначно изгубила [[Кампоформијски мир|Кампоформијским миром]] [[1797]], којим ју је [[Наполеон I Бонапарта]] уступио [[Аустријско царство|Аустрији]], а у периоду [[1805]]—[[1815]]. припојио је својим поседима у Италији; у периоду [[1815]]—[[1866]]. поново припадала [[Аустријско царство|Аустрији]], а [[1866]]. ушла у састав [[Уједињење Италије|Уједињене Италије]].<ref>Џон Јулије Норвич, "A History of Venice"</ref>
== Систем Владавине ==
Ред 83:
Власт дужда се поново ограничава 1175. када се оснива "Мање веће", кога су сачињавали 6 дуждових саветника, а 1179 формира се "''Quarantia''", која постаје главни суд. Ове институције се уједињују 1223. у институцију названу "''Signoria''" (ит. господарство).
Венеција је пратила необичан систем владавине, којим је мешала [[Монархија|монархију]], [[Аристократија|аристократију]], и "демократију" у облику Великог Већа. Овај систем хвалио је [[Николо Макијавели]]<ref>[[Николо Макијавели]], Говор о Ливију</ref>.
1310. године оснива се "Десеточлани сабор" који је радио у тајности. На почетку седамнаестог века остатак власти почео је да сматра овај сабор као претњу и радили су на смањењу њиховог утицаја.
1454. оснива се "Врховни суд три државна инквизитора" чији је циљ био заштита безбедности државе и спречавање корупције у земљи. Овај систем био је популаран у ово време и у осталим [[Италија у средњем веку|италијанским земљама]]. Ово су успевали [[Шпијунажа|шпијунажом]] и надгледањем. Једног такозваног "црвеног" инквизитора (названог тако због боје свог одела) бирали су дуждови саветници, а друга два "црна" инквизитора бирао је Десеточлани сабор.<ref>"The political ideas of St. Thomas Aquinas" Дино Биђонђари</ref>
== Утицај ==
| |||