Диофизитство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Athanasius and Cyril of Alexandria (Menologion of Basil II).jpg|мини|д|270п|Свети [[Атанасије Александријски]] и свети [[Кирило Александријски]] (представа из ''Василијевог минологиона'')]]
'''Диофизитизам''' или '''диофизитство''' ([[Грчки језик|грчки]]: δυοφυσιτισμός, од δυο (''dyo''), што значи "два" и φύσις (''physis''), што значи "природа") је [[христологија|христолошки]] појам који означава учење о постојању две природе у [[Христос|Христу]], од којих је једна божанска, а друга људска, односно човечанска. Диофизитску христологију, која је у свом правоверном облику озваничена и утврђена на васељенским саборима, заступају: Православна црква, Римокатоличка црква, Англиканска црква, Старокатоличка црква, као и древна Црква Истока. Насупрот томе, диофизитизам је био оштро нападан и осуђиван од стране [[монофизити|монофизита]] (и мијафизита), тако да га не прихавају ни данашње мијафизитске оријенталне цркве.{{sfn|Loon|2009|p=43-47}}
Поред правоверног диофизитизма, постојала су и нека друга, спорна учења о односу између Христових природа и његове [[ипостас]]и, односно личности (гр. πρόσωπον). Насупрот правоверним диофизитима, који су учили да две природе у Христу постоје под окриљем једне ипостаси, односно једне личности, поједини радикални диофизити су отишли корак даље, тврдећи да Христос има не само две природе, већ и две [[ипостас]]и, односно две личности. Такве ставове заступали су поједини представници антиохијске богословске традиције. Међутим, спорна учења о две ипостаси (диоипостатизам) и две личности (диопросопизам) одбачена су и осуђена на васељенским саборима 431. и 451. године, а диофизитско учење о постојању двају природа у оквиру једне Христове ипостаси, односно личности прецизно је формулисано и озваничено.
Основни облици овог појма (''диофизитизам'',<ref>[https://books.google.rs/books?id=s1kxAQAAMAAJ&q=диофизитизам&dq=диофизитизам Богословски гласник 12, Сремски Карловци 1907.]</ref> или [[диофизитство]]), који су грчког порекла, по правилу се употребљавају интернационално, али се понекад и преводе, те су тако на разним језицима настали одговарајући појмови који су сковани према изворном грчком облику. По том основу, монофизитство се у српском богословљу означава и као "[[Двоприродност (христологија)|двоприродност]]" што представља дослован српски превод изворног грчког појма.<ref>[https://books.google.rs/books?id=7Q7ZAAAAMAAJ&q=двоприродност Атанасије Јевтић: Духовност Православља, Београд 1990.]</ref> Такође, у ређој употреби су и варијнтни облици "[[дифизитизам]]" и "[[бифизитизам]]" који имају истоветно значење.<ref>[https://www.google.rs/?gws_rd=cr&ei=jFROWen6OcSwapjtgbAP#tbm=bks&q=%D0%B4%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D0%BC Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 4, Београд 1924]</ref>
| |||