Манастир Озрен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 41:
[[Манастир Моштаница|Моштаницу]] у [[Босанска Крајина|Крајини]] љутој...|Кашић, 1982. pp. 54.}}
Старији историчари сматрају да је манастир Озрен задужбина краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]], што донекле има ослонац у историјској чињеници јер је краљ Драгутин заиста у периоду [[1284]].—[[1316]]. године управљао територијом на којој се манастир и налази.
Када је краљ Стефан Драгутин [[1284]]. године примио на управу сјевероисточну Босну, као зет и вазал угарског краља, затекао је овдје тројаку вјерску ситуацију. Као зет римокатоличког двора у духу Немањићке политике, Стефан Драгутин није дирао у [[католичка црква|римокатоличку цркву]] гдје је она имала дугу традицију. Он је у овој области [[Усора (област)|Усора]] и [[Со]]ли тежио да искоријени трећу јеретичку тзв. „[[Црква босанска|цркву босанску]]“ која се крајем ХIII вијека појављује као уточиште многих јеретика који су побјегли из православних и римокатоличких земаља. [[Данило II (архиепископ српски)|Архиепископ Данило]] у „''Животима краљева и архиепископа српских''“ описује како је краљ Драгутин многе јеретике обратио у хришћанску вјеру и присајединио их светој саборној и апостолској цркви. Колико је у то вријеме подигнуто цркава и манастира свједочи и чињеница да је овај дио Драгутинове државе имао и засебног епископа „'''босанског'''“.
Ред 57:
О томе да је на планини Озрен већ [[1557]]. године постојао манастир, свједочи податак да се отац Јаков те или сљедеће године замонашио, те као игуман Јоаким постао старјешина манастира. Поједина села у околини Озрена (између Грапске и Грачанице) носе назив Прњавор, па се претпоставља да су она била манастирска имања. Монах Тимотеј у свом запису у „панегирику“ 1589. године у Озрену спомиње игумана Јоакима.
Сљедеће године тај исти монах је писао у Озрену [[минеј]], а три године касније ([[1592]].) један „Метафраст“, у вријеме игумана Јоакима, гдје се потписивао као јерођакон.
Постоји вјеровање да је монах Тимотеј био глув и да се Божијом милошћу излијечио од глувоће. То напомиње у свом запису из [[1592]]. године, гдје каже да је: „''... дванаест година био глув и да му је у ушима лупало као да чује громове и страшна ратна оружја.''“
Ред 74:
Обнова манастира започета је [[1775]]. године и везује се за [[Требиње|требињске]] калуђере Јоаникија и Јосифа. Након [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] Озрен је поново напуштен, а турска освета пала је и на тадашње свештенство.
Прва половина XIX вијека ([[1834]]., [[1842]]. и [[1848]].) овом крају доноси [[Сељачка буна|сељачке буне]], а најпознатија је била тзв. [[поп Јовичина буна]] [[1834]]. године. Турска одмазда је била велика, а поједини подаци говоре да су Турци посјекли или објесили 758 хришћана. То је трајало све до [[1839]]. године када је хатишерифом успостављен нешто повољнији статус хришћана.
То је био довољно снажан повод да свештеници са својим напаћеним народом започну поново обнову свога Озрена. О овој обнови постоји запис и у Требнику [[Москва|московског]] издања, за који се сматра да је дар цара [[Александар I Павлович|Александра]] свештенству и монаштву манастира.
| |||