Општина Баточина — разлика између измена

Центар општине је градско насеље [[Баточина]]. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. Према незваничним подацима са последњег пописа [[2011]]. године у општини је живело 11.760 становника. По подацима из 2004. [[природни прираштај]] је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

На првом попису након завршетка [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[1818]], Баточина је имала 51. домаћинство са 119 харачких глава. Последња турска породица иселила се [[1832]]. године.<ref>В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд (1980). стр. 305.</ref> Кнез [[Милош Обреновић]] је [[1825]]. године саградио конак који је касније претворен у основну школу. Аустријски Капетан Франц Кајзер у свом путопису из [[1837]]. године пише да Варош Баточине има 300 кућа. У месту постоји црква и школа. Године [[1838]]. баточинска школа има осам ученика, а [[1847]]. десет.<ref>Д. Петровић, Крагујевачки округ. стр. 25.</ref> У [[Први српско-турски рат|Српско-турском рату]] ([[1876]]–[[1878]]) учествовало је 206 бораца из Баточине, а њих 16 је погинуло.<ref>Ж. Ђорђевић, Српска народна војска, Београд (1984). стр. 196.</ref> Убрзани развој условљава да је Баточина [[1878]]. године проглашена за [[Варошица|варош]]. Деведесетих година деветнаестог века у Баточини се отвара женска школа. Прва књижница је отворена [[1898]]. Почетком двадесетог века Баточина има 1447 становника.<ref>В. Којић, Варошице Србије у XIX веку, Београд 1970,</ref>